Дуга листа сумњивих

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – На „листи за присмотру” Федералног истражног бироа (Еф-Би-Ај) налази се 420.000 људи, међу којима је 8.000 Американаца. Сви они, као потенцијални терористи, предмет су специјалног третмана на границама, код издавања пасоша или добијања виза, преласка границе, уласка у авион, па чак и приликом рутинског легитимисања у саобраћају.

Ове податке износи „Њујорк тајмс”, пошто их је добио од невладиног Информационог центра за електронску приватност, који је до детаљне документације о овоме дошао на основу овдашњег закона о доступности информација. Ти документи су сада објављени на сајту. Писани правничко-бирократским језиком, критеријуми због којих неко може да доспе на листу наведени су детаљно, а пада у очи да су многи делови цензурисани као строго поверљиве тајне националне безбедности.

Пошто је поменута број од 420.000 „сумњивих” у оптицају био и раније, фокус чланка „Њујорк тајмса” јесте на чињеници да на тој листи остају и они који су судски доказали да немају везе са тероризмом и да би због тога, по логици права, требало да са списка буду избрисани. Задржавање некога у статусу „за надзор” је дискреционо право агената Еф-Би-Аја и других, овде заиста многобројних безбедносних агенција, у свим случајевима кад имају „основану сумњу” да би та особа могла да ипак има неке везе са тероризмом. То значи да су многи у статусу „ризика за националну безбедност”, иако нису предмет било какве истраге.

„У Америци, генерална претпоставка је да сте невини, али у овом случају претпоставка је да сте криви, чак и кад пред судом докажете да сте чисти”, цитира „Тајмс” Џинџера Мекала, саветника Центра за електронску приватност.

Ова листа Еф-Би-Аја је у специјалној бази података коју деле многе безбедносне агенције, укључујући ту и аеродромске контроле и локалне полицијске станице.

Кад се приликом компјутерске провере упали црвена лампица поред нечијег имена, појављује се и одређене шифре које одређују његов даљи третман. Да ли ће, на пример, бити ухапшен, спречен да уђе у авион или бити само детаљније претресан и пропитиван.

Забрану летења има око 16.000 људи, од којих су око 500 Американци. Процедура налаже да се особи са списка не саопштавају разлози за „специјални третман”.

Оно што је у овом случају, према оцени заштитника људских права, најспорније јесте то да нема начина да неко оспори то што је на „листи за надзор” и доведе у питање разлоге за то. Једном осумњичени, то остаје до краја живота.

Многи се међутим жале Департменту (министарству) за домовинску безбедност – досад је то учинило око 200.000 људи, тврдећи да су неоправдано на листи, али се тврди да је само један одсто ових подносилаца жалби заиста у оваквом статусу.

Листа је резултат знатно пооштреног надзора после 11. септембра 2001. На примедбе да је цена на овај начин повећане безбедности сужавање грађанских права и слобода, из Еф-Би-Аја одговарају да власти у свим случајевима списак сачињавају на основу пажљивог, вишеслојног процеса, при чему се води рачуна и да се они за које нема више разлога да буду на списку са њега бришу.