Duga lista sumnjivih

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Na „listi za prismotru” Federalnog istražnog biroa (Ef-Bi-Aj) nalazi se 420.000 ljudi, među kojima je 8.000 Amerikanaca. Svi oni, kao potencijalni teroristi, predmet su specijalnog tretmana na granicama, kod izdavanja pasoša ili dobijanja viza, prelaska granice, ulaska u avion, pa čak i prilikom rutinskog legitimisanja u saobraćaju.

Ove podatke iznosi „Njujork tajms”, pošto ih je dobio od nevladinog Informacionog centra za elektronsku privatnost, koji je do detaljne dokumentacije o ovome došao na osnovu ovdašnjeg zakona o dostupnosti informacija. Ti dokumenti su sada objavljeni na sajtu. Pisani pravničko-birokratskim jezikom, kriterijumi zbog kojih neko može da dospe na listu navedeni su detaljno, a pada u oči da su mnogi delovi cenzurisani kao strogo poverljive tajne nacionalne bezbednosti.

Pošto je pomenuta broj od 420.000 „sumnjivih” u opticaju bio i ranije, fokus članka „Njujork tajmsa” jeste na činjenici da na toj listi ostaju i oni koji su sudski dokazali da nemaju veze sa terorizmom i da bi zbog toga, po logici prava, trebalo da sa spiska budu izbrisani. Zadržavanje nekoga u statusu „za nadzor” je diskreciono pravo agenata Ef-Bi-Aja i drugih, ovde zaista mnogobrojnih bezbednosnih agencija, u svim slučajevima kad imaju „osnovanu sumnju” da bi ta osoba mogla da ipak ima neke veze sa terorizmom. To znači da su mnogi u statusu „rizika za nacionalnu bezbednost”, iako nisu predmet bilo kakve istrage.

„U Americi, generalna pretpostavka je da ste nevini, ali u ovom slučaju pretpostavka je da ste krivi, čak i kad pred sudom dokažete da ste čisti”, citira „Tajms” Džindžera Mekala, savetnika Centra za elektronsku privatnost.

Ova lista Ef-Bi-Aja je u specijalnoj bazi podataka koju dele mnoge bezbednosne agencije, uključujući tu i aerodromske kontrole i lokalne policijske stanice.

Kad se prilikom kompjuterske provere upali crvena lampica pored nečijeg imena, pojavljuje se i određene šifre koje određuju njegov dalji tretman. Da li će, na primer, biti uhapšen, sprečen da uđe u avion ili biti samo detaljnije pretresan i propitivan.

Zabranu letenja ima oko 16.000 ljudi, od kojih su oko 500 Amerikanci. Procedura nalaže da se osobi sa spiska ne saopštavaju razlozi za „specijalni tretman”.

Ono što je u ovom slučaju, prema oceni zaštitnika ljudskih prava, najspornije jeste to da nema načina da neko ospori to što je na „listi za nadzor” i dovede u pitanje razloge za to. Jednom osumnjičeni, to ostaje do kraja života.

Mnogi se međutim žale Departmentu (ministarstvu) za domovinsku bezbednost – dosad je to učinilo oko 200.000 ljudi, tvrdeći da su neopravdano na listi, ali se tvrdi da je samo jedan odsto ovih podnosilaca žalbi zaista u ovakvom statusu.

Lista je rezultat znatno pooštrenog nadzora posle 11. septembra 2001. Na primedbe da je cena na ovaj način povećane bezbednosti sužavanje građanskih prava i sloboda, iz Ef-Bi-Aja odgovaraju da vlasti u svim slučajevima spisak sačinjavaju na osnovu pažljivog, višeslojnog procesa, pri čemu se vodi računa i da se oni za koje nema više razloga da budu na spisku sa njega brišu.