Лоше вести – о новинама

На први поглед, све је у реду. Продати тиражи новина у свету су прошле године порасли за 0,56 одсто, док је приход од огласа био већи за 5,7 одсто, констатује извештај Светске асоцијације новина (WAN). Чак 439 милиона људи купује новине сваки дан.
Импресивно – али за глобални пораст тиража најзаслужнији су Кина (96,6 милиона примерака дневно) и Индија (78,7 милиона). Одмах до њих је Јапан (69,7 милиона). Десет најтиражнијих светских новина данас су из Азије.
Ситуација ни издалека није тако ружичаста у Европи и Америци, где су тиражи опали за 1,2, односно 0,4 одсто. Ти падови нису толико алармантни, али трендови јесу.

У последњих 10 година, удео новина у глобалном оглашавању опао је са 36 одсто на 30 одсто. Процена је да ће до 2015. бити изгубљено још пет одсто. "Вашингтон пост", један од најпрестижнијих америчких листова, у последњих пет година изгубио је 90.000 продатог дневног тиража (садашњи износи 700.000 радним даном). "Њујорк тајмс" је у последњих шест месеци остао без 3,5 одсто купаца, "Лос Анђелес тајмс" без осам одсто. Америчко тржиште новина је у највећој кризи у последњих 15 година.

Новембарски подаци за британску штампу показују годишњи пад продатих примерака за "депресивних" пет одсто. Немачки дневници су у другом овогодишњем кварталу били у минусу од 1,74 одсто… Код нас је, незванично, слична ситуација, мада ћемо праву слику имати тек од јануара, када и овде заживи АБЦ – део међународног система за верификацију тиража.

Шта се догађа? Најједноставније објашњење гласи да су новине у улози диносауруса, врста која је угрожена због промена у медијском еко-систему. Драматичан развој глобалне рачунарске мреже и других комуникационих технологија, учинио је да су вести сада свугде око нас: на телевизији, радију, интернету, мобилним телефонима… Број оних који преносе или посредују информације драстично се увећао и обичан човек је, свесно или несвесно, постао корисник тих вишеструких информативних извора.

Много новина је у последњих десет година постало доступно "онлајн"; појава "гугла" и других интернет претраживача, као и отварање специјализованих "портала" вести, омогућила је доступним (и бесплатним) информисање о једној теми из много извора одједном.

У кризи је, укратко, и сама дефиниција новинарства, као "бизниса који продаје речи читаоцима, а читаоце оглашивачима" (лондонски "Економист"). Читаоци наиме све чешће користе много нових извора речи, док оглашивачи имају атрактивније платформе за приступ читаоцима. Једна процена каже да ће једна четвртина новинских малих огласа у следећих 10 година емигрирати на интернет. Ако је судити по примеру италијанске "Републике", која сада има двоструко више "онлајн" посетилаца него купаца свог Гутемберговог издања, то ће учинити и читаоци.

Реакције издавача и уредника су досад биле углавном неадекватне претњи: постојећи пословни модели су мењани споро, или неадекватно. Једна од најмасовнијих мера којој се прибегло јесте "компактизација": од 2001, када је пример дао британски "Индипендент", укупно 85 листова је читаоце настојало да сачува преласком на "таблоидни" формат, односно компактнијом презентацијом садржаја.

Један од одговора је био да, пошто се новине све мање купују – да се не наплаћују. Најдинамичнији сегмент новинског бизниса су постале бесплатне новине. "Метро", који је то започео 1995, данас је највећи глобални издавач, са 70 листова у 100 градова. Укупно данас излази 169 бесплатних дневних новина, са укупним тиражом од 28 милиона, од чега 18,6 милиона у Европи, где су већ заузеле 17 одсто тржишта.

Други је увођење новог правила: "створи једном, објави на много места". Неки издавачи наиме спас виде у свом реорганизовању у "генераторе садржаја" који се појављују на много "носача": на папиру, на интернету, на радију, телевизији… С тим се, наравно, мења и улога новинара: лондонски "Телеграф" однедавно од својих аутора захтева да једну тему пишу у више формата, и да практично на дужности буду 24 сата, ако тема то захтева…

Упркос тиражној кризи, новине су и даље уносан бизнис: просечан профит издавача у САД је 23 одсто. Један читалац папирног издања и даље вреди као бар десет оних на интернету, али главни страх је да ће у долазећој генерацији сутра бити мало заинтересованих за оно што излази из штампарских машина.

Амерички професор медија Филип Мејер је прогнозирао да ће се последњи лист у Америци угасити почетком 2044. Новине дакле имају још нешто мање од четири деценије да еволуирају и прилагоде се. При том, нестанак новина не значи и крај новинарства. "За добро штиво увек ће бити читалаца", сматра медијски магнат Руперт Мардок. Мењаће се боце и етикете, док добро вино остаје – добро вино. Блогови, интернет, текстови и графика на флексибилним дигиталним фолијама су, по свему судећи, део будућности новина – али не и комплетна будућност.