Loše vesti – o novinama

Na prvi pogled, sve je u redu. Prodati tiraži novina u svetu su prošle godine porasli za 0,56 odsto, dok je prihod od oglasa bio veći za 5,7 odsto, konstatuje izveštaj Svetske asocijacije novina (WAN). Čak 439 miliona ljudi kupuje novine svaki dan.
Impresivno – ali za globalni porast tiraža najzaslužniji su Kina (96,6 miliona primeraka dnevno) i Indija (78,7 miliona). Odmah do njih je Japan (69,7 miliona). Deset najtiražnijih svetskih novina danas su iz Azije.
Situacija ni izdaleka nije tako ružičasta u Evropi i Americi, gde su tiraži opali za 1,2, odnosno 0,4 odsto. Ti padovi nisu toliko alarmantni, ali trendovi jesu.

U poslednjih 10 godina, udeo novina u globalnom oglašavanju opao je sa 36 odsto na 30 odsto. Procena je da će do 2015. biti izgubljeno još pet odsto. "Vašington post", jedan od najprestižnijih američkih listova, u poslednjih pet godina izgubio je 90.000 prodatog dnevnog tiraža (sadašnji iznosi 700.000 radnim danom). "Njujork tajms" je u poslednjih šest meseci ostao bez 3,5 odsto kupaca, "Los Anđeles tajms" bez osam odsto. Američko tržište novina je u najvećoj krizi u poslednjih 15 godina.

Novembarski podaci za britansku štampu pokazuju godišnji pad prodatih primeraka za "depresivnih" pet odsto. Nemački dnevnici su u drugom ovogodišnjem kvartalu bili u minusu od 1,74 odsto… Kod nas je, nezvanično, slična situacija, mada ćemo pravu sliku imati tek od januara, kada i ovde zaživi ABC – deo međunarodnog sistema za verifikaciju tiraža.

Šta se događa? Najjednostavnije objašnjenje glasi da su novine u ulozi dinosaurusa, vrsta koja je ugrožena zbog promena u medijskom eko-sistemu. Dramatičan razvoj globalne računarske mreže i drugih komunikacionih tehnologija, učinio je da su vesti sada svugde oko nas: na televiziji, radiju, internetu, mobilnim telefonima… Broj onih koji prenose ili posreduju informacije drastično se uvećao i običan čovek je, svesno ili nesvesno, postao korisnik tih višestrukih informativnih izvora.

Mnogo novina je u poslednjih deset godina postalo dostupno "onlajn"; pojava "gugla" i drugih internet pretraživača, kao i otvaranje specijalizovanih "portala" vesti, omogućila je dostupnim (i besplatnim) informisanje o jednoj temi iz mnogo izvora odjednom.

U krizi je, ukratko, i sama definicija novinarstva, kao "biznisa koji prodaje reči čitaocima, a čitaoce oglašivačima" (londonski "Ekonomist"). Čitaoci naime sve češće koriste mnogo novih izvora reči, dok oglašivači imaju atraktivnije platforme za pristup čitaocima. Jedna procena kaže da će jedna četvrtina novinskih malih oglasa u sledećih 10 godina emigrirati na internet. Ako je suditi po primeru italijanske "Republike", koja sada ima dvostruko više "onlajn" posetilaca nego kupaca svog Gutembergovog izdanja, to će učiniti i čitaoci.

Reakcije izdavača i urednika su dosad bile uglavnom neadekvatne pretnji: postojeći poslovni modeli su menjani sporo, ili neadekvatno. Jedna od najmasovnijih mera kojoj se pribeglo jeste "kompaktizacija": od 2001, kada je primer dao britanski "Indipendent", ukupno 85 listova je čitaoce nastojalo da sačuva prelaskom na "tabloidni" format, odnosno kompaktnijom prezentacijom sadržaja.

Jedan od odgovora je bio da, pošto se novine sve manje kupuju – da se ne naplaćuju. Najdinamičniji segment novinskog biznisa su postale besplatne novine. "Metro", koji je to započeo 1995, danas je najveći globalni izdavač, sa 70 listova u 100 gradova. Ukupno danas izlazi 169 besplatnih dnevnih novina, sa ukupnim tiražom od 28 miliona, od čega 18,6 miliona u Evropi, gde su već zauzele 17 odsto tržišta.

Drugi je uvođenje novog pravila: "stvori jednom, objavi na mnogo mesta". Neki izdavači naime spas vide u svom reorganizovanju u "generatore sadržaja" koji se pojavljuju na mnogo "nosača": na papiru, na internetu, na radiju, televiziji… S tim se, naravno, menja i uloga novinara: londonski "Telegraf" odnedavno od svojih autora zahteva da jednu temu pišu u više formata, i da praktično na dužnosti budu 24 sata, ako tema to zahteva…

Uprkos tiražnoj krizi, novine su i dalje unosan biznis: prosečan profit izdavača u SAD je 23 odsto. Jedan čitalac papirnog izdanja i dalje vredi kao bar deset onih na internetu, ali glavni strah je da će u dolazećoj generaciji sutra biti malo zainteresovanih za ono što izlazi iz štamparskih mašina.

Američki profesor medija Filip Mejer je prognozirao da će se poslednji list u Americi ugasiti početkom 2044. Novine dakle imaju još nešto manje od četiri decenije da evoluiraju i prilagode se. Pri tom, nestanak novina ne znači i kraj novinarstva. "Za dobro štivo uvek će biti čitalaca", smatra medijski magnat Rupert Mardok. Menjaće se boce i etikete, dok dobro vino ostaje – dobro vino. Blogovi, internet, tekstovi i grafika na fleksibilnim digitalnim folijama su, po svemu sudeći, deo budućnosti novina – ali ne i kompletna budućnost.