Буџет по кроју ММФ-а

Ребаланс буџета, односно прекрајање државне касе, у складу је договором који је Србија постигла са Међународним монетарним фондом. Ова оцена налази се у најновијем извештају Фискалног савета који је јуче прослеђен парламенту.

У овом документу се потврђује и да је минус на нивоу целе државе, који укључује и дефиците локалних самоуправа, покрајине и фондове, смањен захваљујући сопственим приходима Фонда за заштиту животне средине, као и Буџетског фонда за воде, Управе за трезор и Министарства правде. То значи да ови буџетски корисници до краја године неће потрошити део средстава која прикупе од припадајућих накнада и такса и да ће бити у суфициту. Тиме је потврђено писање „Политике” да је захваљујући овим приходима Министарство финансија успело да минус у републичком буџету повећа са 120 на 142 милијарде динара. Фискални савет ипак задржава резерву да је планиране уштеде од девет милијарди динара из сопствених прихода буџетских корисника могуће остварити.

– Укупни сопствени приходи буџетских корисника износе око 80 милијарди динара. А планиране уштеде су веома велике – премашују 10 одсто укупних сопствених прихода – наводи се у извештају.

Због тога је као добра мера оцењено то што се у ребалансу буџета уводи додатна гаранција за остварење овог плана. Тако се предвиђа да уколико се у новембру утврди да лимити трошења код буџетских корисника нису довољни да обезбеде суфицит на сопственим приходима у износу од девет милијарди динара, ребалансом је предвиђено да се аутоматски примене додатна ограничења потрошње.

Чувари државне касе оцењују да је повећање дефицита у буџету у складу са правилима јер је процена економског раста за ову годину смањена са три на два одсто. А према Закону о буџетском систему нижи привредни раст води ка повећању минуса у каси.

Иако чланови Фискалног савета оцењују да је смањење расхода у републичкој каси за око 19 милијарди динара оправдано, с обзиром на наставак успоравања привредне активности и у трећем кварталу ове године, додају и да постоји ризик додатног смањења републичких прихода.

– Ризике пре свега видимо на позицијама прихода од акциза и уколико се они остваре, приходи би могли бити умањени за додатних од четири до осам милијарди до краја године – наводи се у извештају.

Чланови Фискалног савета оцењују и да смањење капиталних расхода у ребалансу није економски пожељно, имајући у виду позитиван допринос инвестиција развоју.

Према њиховој оцени, ребаланс буџета је показао и да су измене Закона о финансирању локалне самоуправе брзоплето усвојене. Тај потез се у извештају оцењује као неодговоран, а пакет којим су локалне самоуправе добиле веће приходе није фискално неутралан. То значи да има негативне ефекте на републички буџет у износу од осам милијарди динара које се морају надокнадити.

Државни дуг ће до краја године остати испод законског ограничења од 45 одсто бруто домаћег производа, чак и након новог задуживања у износу од милијарду долара, оцењује се у извештају.

– Међутим, јавни дуг се приближио законски дефинисаној граници што додатно намеће доследну примену фискалних правила и постепено смањивање фискалног дефицита. Закон о реституцији повећава јавни дуг у дозвољеним границама одређеним Законом о буџетском систему, па неће угрозити макроекономску стабилност земље – наводи се у овом документу.