Budžet po kroju MMF-a

Rebalans budžeta, odnosno prekrajanje državne kase, u skladu je dogovorom koji je Srbija postigla sa Međunarodnim monetarnim fondom. Ova ocena nalazi se u najnovijem izveštaju Fiskalnog saveta koji je juče prosleđen parlamentu.

U ovom dokumentu se potvrđuje i da je minus na nivou cele države, koji uključuje i deficite lokalnih samouprava, pokrajine i fondove, smanjen zahvaljujući sopstvenim prihodima Fonda za zaštitu životne sredine, kao i Budžetskog fonda za vode, Uprave za trezor i Ministarstva pravde. To znači da ovi budžetski korisnici do kraja godine neće potrošiti deo sredstava koja prikupe od pripadajućih naknada i taksa i da će biti u suficitu. Time je potvrđeno pisanje „Politike” da je zahvaljujući ovim prihodima Ministarstvo finansija uspelo da minus u republičkom budžetu poveća sa 120 na 142 milijarde dinara. Fiskalni savet ipak zadržava rezervu da je planirane uštede od devet milijardi dinara iz sopstvenih prihoda budžetskih korisnika moguće ostvariti.

– Ukupni sopstveni prihodi budžetskih korisnika iznose oko 80 milijardi dinara. A planirane uštede su veoma velike – premašuju 10 odsto ukupnih sopstvenih prihoda – navodi se u izveštaju.

Zbog toga je kao dobra mera ocenjeno to što se u rebalansu budžeta uvodi dodatna garancija za ostvarenje ovog plana. Tako se predviđa da ukoliko se u novembru utvrdi da limiti trošenja kod budžetskih korisnika nisu dovoljni da obezbede suficit na sopstvenim prihodima u iznosu od devet milijardi dinara, rebalansom je predviđeno da se automatski primene dodatna ograničenja potrošnje.

Čuvari državne kase ocenjuju da je povećanje deficita u budžetu u skladu sa pravilima jer je procena ekonomskog rasta za ovu godinu smanjena sa tri na dva odsto. A prema Zakonu o budžetskom sistemu niži privredni rast vodi ka povećanju minusa u kasi.

Iako članovi Fiskalnog saveta ocenjuju da je smanjenje rashoda u republičkoj kasi za oko 19 milijardi dinara opravdano, s obzirom na nastavak usporavanja privredne aktivnosti i u trećem kvartalu ove godine, dodaju i da postoji rizik dodatnog smanjenja republičkih prihoda.

– Rizike pre svega vidimo na pozicijama prihoda od akciza i ukoliko se oni ostvare, prihodi bi mogli biti umanjeni za dodatnih od četiri do osam milijardi do kraja godine – navodi se u izveštaju.

Članovi Fiskalnog saveta ocenjuju i da smanjenje kapitalnih rashoda u rebalansu nije ekonomski poželjno, imajući u vidu pozitivan doprinos investicija razvoju.

Prema njihovoj oceni, rebalans budžeta je pokazao i da su izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave brzopleto usvojene. Taj potez se u izveštaju ocenjuje kao neodgovoran, a paket kojim su lokalne samouprave dobile veće prihode nije fiskalno neutralan. To znači da ima negativne efekte na republički budžet u iznosu od osam milijardi dinara koje se moraju nadoknaditi.

Državni dug će do kraja godine ostati ispod zakonskog ograničenja od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda, čak i nakon novog zaduživanja u iznosu od milijardu dolara, ocenjuje se u izveštaju.

– Međutim, javni dug se približio zakonski definisanoj granici što dodatno nameće doslednu primenu fiskalnih pravila i postepeno smanjivanje fiskalnog deficita. Zakon o restituciji povećava javni dug u dozvoljenim granicama određenim Zakonom o budžetskom sistemu, pa neće ugroziti makroekonomsku stabilnost zemlje – navodi se u ovom dokumentu.