Попис као избори

Суботица – Попис становништва у Суботици мобилисао је политичке партије, посебно оне са националним предзнаком, као да су посреди избори. Леци, билборди, медијска оглашавања последњих дана са свих страна позивају грађане да се изјасне баш онако како се осећају, нарочито када су у питању национална припадност, верска осећања и матерњи језик.

Да се озбиљно улази у кампању мотивисања становништва прво је најавило Хрватско национално вијеће при којем је формирана посебна радна група у коју су ушли представници самог Вијећа, затим Демократског савеза Хрвата у Војводини, културних и медијских организација Хрвата, као и представници Католичке цркве и са буџетом од почетних 850.000 динара кренули у промоцију слогана.

Начин њихове промоције изазвао је реакцију буњевачких организација, пре свих Савеза бачких Буњеваца, али и Буњевачког националног већа који су рекли да су верницима по изласку из цркве на централној прослави „Дужијанце” делили летке ове садржине. Сматрали су то непримереном злоупотребом градске манифестације, за коју Буњевци сматрају да припада њиховој културној баштини.

Да се кампања стизања до сваког грађанина наставља изнео је и Мирко Бајић, председник Савеза бачких Буњеваца који је јуче навео примере грађана који се изјашњавају као Буњевци или Срби, а којима је последњих дана у поштанско сандуче стигао летак Хрватског националног вијећа.

– Нама су се усијали телефони од позива незадовољних људи што им на кућну адресу, на њихово име и презиме стижу овакви позиви. Сада је тренутак да реагује и тужилац и повереник за информације од јавног значаја јер је јасно да је неко дао списак ових грађана са мањинских листа и да су ти подаци постали доступни и онима који на то немају право – рекао је Бајић.

Буњевци су се такође ујединили пред овај попис и њихове странке и национално веће позвало своје сународнике да се слободно изјасне онако како осећају те да је ово први пут да у Србији могу слободно да се попишу као Буњевци и да ће то тако бити исказано. Иначе, овакво заоштравање између Хрвата и Буњеваца и није чудно, јер Хрвати сматрају да су Буњевци само део хрватске заједнице, док они који се изјашњавају као Буњевци себе сматрају аутентичним и самостојним народом. Попис из 2002. године показао је да се у Суботици 434 грађана више изјаснило као Хрвати него као Буњевци, па су очигледно обе националне групе попис становништва схватиле и као међусобну „трку” у броју припадника.

Иначе, и бискупи Римокатоличке цркве искористили су недавни скуп у Суботици да се обрате својим верницима и позвали их да се изјасне у складу са својим верским и националним осећањима. Њихов иступ у јавности образложили су потребом да охрабре грађане јер, како је речено, запажају велику разлику између броја католичких верника које региструје њихова црква у односу на број исказан у званичној статистици.

За разлику од Бошњака са југа земље Удружење Бошњака Војводине позвало је своје чланство да се одазову попису и слободно изјасне као Бошњаци, који говоре босански, а за своју вероисповест искажу ислам. „Сваки бојкот предстојећег пописа може само да нам штети и није у интересу Бошњачке заједнице“, стоји у њиховом Саопштењу.

На изражавање националне припадности позвало је и Друштво Русина Суботице, Удружење Немаца, Удружење Црногораца из Лоћенца, али и Југословени који су формирали иницијативни одбор за формирање Југословенског националног савета.

– Суботица је увек била „најјугословенскији“ град, на попису из 2002. године преко 8.500 Суботичана изјаснило се као Југословен, што је нешто више него 10 одсто од свих Југословена у Србији. Верујемо да их има више јер је на попису из 1991. године тек 0,1 одсто грађана Србије неопредељен, односно око 6.500, док их је десет година касније 107.000, и да су то у ствари Југословени – каже Љубомир Ђорђевић из Иницијативног одбора.

А. Исаков