Добродошлица уз "хашки услов"

Према извештајима агенција
БРИСЕЛ – Србија је (и даље) добродошла у Европску унију, али уз испуњење "хашког услова", поручили су шефови држава или влада ЕУ са јучерашњег састанка у Бриселу. У закључцима усвојеним на крају дводневног самита су, наиме, истакли да Београд мора да убрза напоре како би урадио све што је неопходно за наставак процеса европске интеграције, а пре свега да у потпуности сарађује са Хашким трибуналом.  Подсећајући на Декларацију о западном Балкану из јуна ове године, лидери ЕУ су поновили да ће наставити подршку европском путу Србије, а имајући у виду њен "значајан институционални капацитет", Европски савет је уверен да ће Србија моћи да убрза процес ка ЕУ чим преговори о споразуму о стабилизацији и придруживању (ССП) буду настављени, наводи се у документу усвојеном на крају самита.

Како сазнаје Бета, формулацију да је "Србија и даље добродошла у ЕУ" хтела је да "ублажи" Холандија, док су Италија, Грчка, Словачка, Мађарска и Словенија били за то да се Србији да снажнија порука подршке. Италијански премијер Романо Проди предложио је да се размотри и обнова преговора о ССП-у са Србијом, под условом да тај споразум не може да се закључи док власти у Београду не успоставе пуну сарадњу с хашким судом. Предлог, којем су се досад посебно противиле Холандија, Велика Британија и Француска, није подржан.

Порука Србији укључена је у део закључака о стратегији проширивања ЕУ и ставова према западном Балкану, у којима се изражава задовољство што су покренути преговори о визним олакшицама и споразумима о реадмисији, уз опаску да ће "закључење таквих споразума промовисати контакте између грађана западног Балкана и ЕУ и ојачати могућности за путовања, пре свега за млађе генерације". Студентима из региона ће се понудити и већи број стипендија.

На самиту је изражено и задовољство што ће бити потписан споразум о зони слободне трговине у југоисточној Европи "ЦЕФТА 2006".

Европски вођи су истакли да је будућност западног Балкана у Европској унији и да ће "напредак сваке од тамошњих земаља зависити од напора за усвајање (политичких) мерила из Копенхагена и услова утврђених у процесу стабилизације и придруживања". Нису се, међутим, изјаснили о роковима кад се можемо надати тој европској будућности, односно пријему у пуноправно чланство ЕУ.

Шефови држава или влада ЕУ јуче су размотрили и питање решења будућег статуса Косова и Метохије, и закључили да оно мора бити "јасно, и економски и политички одрживо, да би покрајини била пружена европска перспектива". То решење мора да промовише мултиетничко и демократско друштво, засновано на правној држави и будућности свих грађана, и да допринесе јачању регионалне стабилности, нагласили су лидери ЕУ, пружајући "пуну подршку" напорима специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија.

У закључцима је истакнута и намера Уније да игра "значајну улогу" у спровођењу у дело решења статуса, и наглашен значај припрема за будуће присуство ЕУ на Космету, у сарадњи с другим међународним актерима.

Европски савет је оптужио Иран да својим нуклеарним програмом дестабилизује ситуацију на Блиском истоку и представља претњу Израелу, а посебне критике упућене су иранској влади због одлуке да буде спонзор конференције на којој се негира холокауст као историјска чињеница.

Лидери ЕУ су се обавезали да ће интензивирати помоћ Авганистану и у исто време затражили од владе председника Хамида Карзаија да убрза реформе неопходне за увођење реда и закона у земљи. Нису искључили могућност слања мисије европске полиције, која би учествовала у обуци локалних органа реда у Авганистану.

На самиту је било речи о тешкој хуманитарној кризи и ескалацији насиља у Дарфуру. Шефови држава ЕУ позвали су тим поводом владу Судана да одобри учешће мировне мисије УН у овом суданском региону.

Учесници самита донели су одлуку да повећају финансијску помоћ сиромашним афричким државама и да обезбеде привремене радне дозволе страним држављанима, како би смањили прилив илегалних имиграната са тог континента.

Европски савет се сложио да будућа политика проширења ЕУ буде заснована на "консолидацији, условљавању и комуникацији", стратегији коју је у новембру представио европски комесар за проширење Оли Рен. Та три принципа, заједно са капацитетом ЕУ да прими нове чланице (што подразумева ефикасно функционисање институција ЕУ и њено одрживо финансирање и развој) и стриктним испуњавањем критеријума држава кандидата, чине основу за "нови консензус о проширењу", стоји у закључцима са самита, уз оцену да ће "брзина приступања зависити од резултата реформи у земљама које преговарају, а свака земља се оцењује на основу својих заслуга" .