Dobrodošlica uz "haški uslov"

Prema izveštajima agencija
BRISEL – Srbija je (i dalje) dobrodošla u Evropsku uniju, ali uz ispunjenje "haškog uslova", poručili su šefovi država ili vlada EU sa jučerašnjeg sastanka u Briselu. U zaključcima usvojenim na kraju dvodnevnog samita su, naime, istakli da Beograd mora da ubrza napore kako bi uradio sve što je neophodno za nastavak procesa evropske integracije, a pre svega da u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom.  Podsećajući na Deklaraciju o zapadnom Balkanu iz juna ove godine, lideri EU su ponovili da će nastaviti podršku evropskom putu Srbije, a imajući u vidu njen "značajan institucionalni kapacitet", Evropski savet je uveren da će Srbija moći da ubrza proces ka EU čim pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) budu nastavljeni, navodi se u dokumentu usvojenom na kraju samita.

Kako saznaje Beta, formulaciju da je "Srbija i dalje dobrodošla u EU" htela je da "ublaži" Holandija, dok su Italija, Grčka, Slovačka, Mađarska i Slovenija bili za to da se Srbiji da snažnija poruka podrške. Italijanski premijer Romano Prodi predložio je da se razmotri i obnova pregovora o SSP-u sa Srbijom, pod uslovom da taj sporazum ne može da se zaključi dok vlasti u Beogradu ne uspostave punu saradnju s haškim sudom. Predlog, kojem su se dosad posebno protivile Holandija, Velika Britanija i Francuska, nije podržan.

Poruka Srbiji uključena je u deo zaključaka o strategiji proširivanja EU i stavova prema zapadnom Balkanu, u kojima se izražava zadovoljstvo što su pokrenuti pregovori o viznim olakšicama i sporazumima o readmisiji, uz opasku da će "zaključenje takvih sporazuma promovisati kontakte između građana zapadnog Balkana i EU i ojačati mogućnosti za putovanja, pre svega za mlađe generacije". Studentima iz regiona će se ponuditi i veći broj stipendija.

Na samitu je izraženo i zadovoljstvo što će biti potpisan sporazum o zoni slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi "CEFTA 2006".

Evropski vođi su istakli da je budućnost zapadnog Balkana u Evropskoj uniji i da će "napredak svake od tamošnjih zemalja zavisiti od napora za usvajanje (političkih) merila iz Kopenhagena i uslova utvrđenih u procesu stabilizacije i pridruživanja". Nisu se, međutim, izjasnili o rokovima kad se možemo nadati toj evropskoj budućnosti, odnosno prijemu u punopravno članstvo EU.

Šefovi država ili vlada EU juče su razmotrili i pitanje rešenja budućeg statusa Kosova i Metohije, i zaključili da ono mora biti "jasno, i ekonomski i politički održivo, da bi pokrajini bila pružena evropska perspektiva". To rešenje mora da promoviše multietničko i demokratsko društvo, zasnovano na pravnoj državi i budućnosti svih građana, i da doprinese jačanju regionalne stabilnosti, naglasili su lideri EU, pružajući "punu podršku" naporima specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija.

U zaključcima je istaknuta i namera Unije da igra "značajnu ulogu" u sprovođenju u delo rešenja statusa, i naglašen značaj priprema za buduće prisustvo EU na Kosmetu, u saradnji s drugim međunarodnim akterima.

Evropski savet je optužio Iran da svojim nuklearnim programom destabilizuje situaciju na Bliskom istoku i predstavlja pretnju Izraelu, a posebne kritike upućene su iranskoj vladi zbog odluke da bude sponzor konferencije na kojoj se negira holokaust kao istorijska činjenica.

Lideri EU su se obavezali da će intenzivirati pomoć Avganistanu i u isto vreme zatražili od vlade predsednika Hamida Karzaija da ubrza reforme neophodne za uvođenje reda i zakona u zemlji. Nisu isključili mogućnost slanja misije evropske policije, koja bi učestvovala u obuci lokalnih organa reda u Avganistanu.

Na samitu je bilo reči o teškoj humanitarnoj krizi i eskalaciji nasilja u Darfuru. Šefovi država EU pozvali su tim povodom vladu Sudana da odobri učešće mirovne misije UN u ovom sudanskom regionu.

Učesnici samita doneli su odluku da povećaju finansijsku pomoć siromašnim afričkim državama i da obezbede privremene radne dozvole stranim državljanima, kako bi smanjili priliv ilegalnih imigranata sa tog kontinenta.

Evropski savet se složio da buduća politika proširenja EU bude zasnovana na "konsolidaciji, uslovljavanju i komunikaciji", strategiji koju je u novembru predstavio evropski komesar za proširenje Oli Ren. Ta tri principa, zajedno sa kapacitetom EU da primi nove članice (što podrazumeva efikasno funkcionisanje institucija EU i njeno održivo finansiranje i razvoj) i striktnim ispunjavanjem kriterijuma država kandidata, čine osnovu za "novi konsenzus o proširenju", stoji u zaključcima sa samita, uz ocenu da će "brzina pristupanja zavisiti od rezultata reformi u zemljama koje pregovaraju, a svaka zemlja se ocenjuje na osnovu svojih zasluga" .