Ево, извињавам се

ЗАГРЕБ – Председник Хрватске Стјепан Месић извинио се јуче због свог говора, одржаног у Аустралији 1992. године у којем је величао Независну државу Хрватску (НДХ). "Ево, директно се извињавам свима који стоје на антифашистичким позицијама и који су можда помислили да сам променио политички став и да сам своја најдубља уверења продавао и газио", рекао је Месић у интервјуу "Ферал трибјуну" после инсистирања новинара Ивице Ђикића да се јавно извини. Он се поново правдао контекстом и временом у којем је та изјава изречена, објашњавајући да је то био "мали компромис наоштреној публици", пренео је интернет портал Net.hr.

"Изразио сам жаљење и сматрам да је то извињење. Извињење онима који су посумњали да сам мењао своје ставове о усташтву и НДХ. Само схватите да није исто говорити пред исељеницима у Аустралији и пред Савезом бораца. Био је то тренутни уступак и ништа друго", поновио je Стјепан Месић.

• Шта вам је, господине Месићу, прво пало на памет кад су вам јавили да је Index.hr објавио снимак вашег проусташког говора одржаног у Аустралији средином 1992. године?

– Нисам се могао сетити где сам то говорио, јер сам раних деведесетих одржао стотине говора. Хрватска се тада бранила, били смо у наметнутом рату... Сигурно је да сам у то време одржао још говора сличних овоме.

– Требало је људима објаснити где смо се нашли и како се можемо одбранити. Неколико пута сам поновио и ону своју реченицу коју сада често цитирају, али на погрешан начин: да Срби из Хрватске не могу однети ништа, изузев блата што су га у ову земљу донели на својим опанцима. Побуњеним Србима рекао сам нешто сасвим друго: "Срби на својим опанцима у Хрватску нису донели Србију, него су је могли донети једино у својим срцима, као што су Хрвати у Бургенланд, у Градишће, донели Хрватску у својим срцима и лојални су грађани Републике Аустрије. Тако и Срби који живе овде треба да буду лојални грађани Хрватске."

• У том аустралијском говору дефинитивно сте казали да је 10. април, датум проглашења НДХ, представљао хрватску победу и да Хрвати немају зашто да се извињавају због Јасеновца?

– Рекао сам да се Хрвати, као народ, немају коме извињавати, јер смо били на страни победника у Другом светском рату. Ко пита народе... Немам се ни ја за шта извињавати, ја сам био у НОБ-у, једанаест мојих погинуло је у партизанима, ја сам био на страни оних што су побијени у Јасеновцу. Зашто бих се ја, као Стипе Месић, извинио!? Али као председник Републике извинио сам се првом приликом, и то су ми приговарали ови хрватски радикали, ови што су се обогатили током рата. У Београду сам се извинио свима којима су Хрвати, било кад и било где, нанели бол и неправду, али то сам учинио као председник државе, а не као Стипе Месић. То је био мој посао.

• Зашто сте казали да је проглашење НДХ било победа Хрвата?

– Направио сам компромис, и жао ми је што сам га направио, али такво је било време. Онима који су ме слушали учинио сам уступак и рекао да су НДХ признале силе осовине, али нисам величао НДХ, нисам је чак ни споменуо, споменуо сам само 10. април. Већ 11. априла видело се каква је то држава. Осим тога, никад нисам рекао да су злочинци били сви они који су стали на страну НДХ.

• Ви сте, значи, тада због неког вишег интереса и неког вишег циља жртвовали своје лично уверење и свој људски и политички интегритет?

– Рачунао сам овако: то је један мали компромис који ће ми омогућити да те људе доведем у позицију да схвате како је једино исправно било бити на страни антифашиста у Другом светском рату. Међутим, незадовољан сам због тога што ми овде ништа нисмо учинили да деца у школи уче истину о НОБ-у и антифашизму, па нам се онда догађају инциденти у којима млади људи исказују своју приврженост фашизму и злочинима. Овде се фалсификује историја, јављају се тобожњи научници који изједначавају Јасеновац и Блајбург...

• Да ли вам је тешко преко језика превалити оно директно и недвосмислено – "извињавам се"?

– Изразио сам жаљење и сматрам да је то извињење онима који су посумњали да сам мењао своје ставове о усташтву и НДХ. Само схватите да није исто говорити пред исељеницима у Аустралији и пред савезом бораца. Био је то тренутни уступак и ништа друго.

• Јесу ли реченице попут ове у Аустралији, па оне – по вама, криво интерпретиране – о Србима и опанцима, па саборско разрешење убијеног судије Ђорђа Калања из Госпића, представљале одраз вашег политичког размишљања тих година или су све то били уступци због остварења неких виших интереса?

– Прве две ствари сам већ објаснио, а ево сад и о судији Калању. То није био никакав уступак. Одбор за именовања и разрешења проследио је свој предлог и откуд сам ја као председник Сабора могао знати за судбину свих оних који су били на тим листама. Ја стварно у том тренутку нисам знао што се догодило са Калањем и тек сам касније добио информације да је убијен у Госпићу. Било ми је ужасно жао, јер ја сам потписао разрешење мртвог човека! И то човека о коме сам накнадно чуо све најбоље. Да је ико рекао шта се догодило са судијом, тог разрешења не би било.

• Јесте ли, како пише "Нови лист", раних деведесетих на Широком Бријегу изјавили да је "и Широки Бријег хрватска земља", и је ли то било онда кад сте, по Туђмановом налогу, ишли да смените Стјепана Кљујића с чела ХДЗ-а БиХ?