Петина Београђана превалила 65.

Демографско старење становништва Србије и даље је највидљивије у главном граду. Две општине – Врачар и Стари град међу „најстаријим” су у земљи са више од 20 одсто старијих од 65 година у укупном броју становника. И док суграђани који су цео радни век уложили у град сматрају да заслужују боље услове живота, надлежни уверавају да ће наставити да уводе нове услуге у области социјалне заштите.

Поред четири државна дома за „треће доба” при Геронтолошком центру Београда – на Бежанијској коси, Вождовцу и два на Карабурми, безброј приватних домова и сијасет оних који раде на „црно”, као и бројних клубова за разоноду, у престоници још не постоји дневни боравак за пензионере. Простор у којем ће се окупљати старији од 65 година обезбеђен је још пре две године. Дародавац је општина Врачар која је за адаптацију 160 квадратних метара у Улици Симе Игуманова издвојила око седам милиона динара.

– Још 2009. године завршили смо пројекат реконструкције кутка за старе. Средили смо подове, плафоне, урадили струјне и грејне инсталације... У будућем дневном боравку биће и кухиња са трпезаријом, а у простору ће моћи да борави четрдесетак суграђана. Следећи корак треба да предузме Секретаријат за социјалну заштиту – каже Ђорђе Беламарић, члан општинског већа.

Врачарски кутак биће под окриљем Геронтолошког центра, потврдила је и Бранкица Јанковић, директорка ове установе, подсећајући да систему градске социјалне заштите недостаје овакав вид бриге о старима.

– Таквих боравака има и у окружењу и у целој Европи. Будућим корисницима живот ће бити организован исто као у дому, добијаће конкретну радну терапију, имаће обезбеђену храну, рад са социјалним радницима, али неће бити услуге ноћења. Ко буде желео да користи благодети боравка мораће да плати услугу, али ће, колико сам упозната, део финансирати и град – објашњава Јанковићева.

У односу на минуле године стање у државним домовима знатно се поправило. Сви огранци Геронтолошког центра мање-више су сређени, а најновији двомесечни радови управо су завршени на одељењу за дементне кориснике у дому на Бежанијској коси.

– Адаптирали смо купатила, окречили просторије, обновили инсталације, заменили дрвенарију, поставили нове ограде у дворишту... Чак смо и раздвојили особе које пате од тежег облика деменције од оних који имају блаже обољење. Из редовног текућег одржавања нашег центра издвојено је 2.500.000 динара – истиче директорка центра, додајући да највећа јагма влада за гарсоњерама у „Бежанијској коси”.

Корисници приватних домовима за „треће доба” требало би, међутим, да буду знатно обазривији јер је, према подацима Министарства рада и социјалне политике, у току прошле године стављен катанац на чак 13 објеката због непоседовања дозвола за рад. Нелегално су у просеку радили од једне до три године, кажу републичкој инспекцији, додајући да је у Србији ове године издато 18 дозвола за рад, док је од тог броја пет кућа за „треће доба” регистровано у Београду.

– Корисници треба да обрате пажњу да ли је дом регистрован, има ли потребан и одговарајући број стручних лица, јесте ли ваљано опремљен, какви су смештај, исхрана, хигијена...Уколико приватне куће и зграде испуњавају грађевинско-техничке услове и поседују дозволу за градњу општинске управе и доказ о власништву, адекватно опремљен простор, то јест спаваонице, дневни боравак, трпезарију, кухињу, тоалете, купатила, просторију за раднике, магацински простор, вешерницу, изолациону просторију за преминуле и зелену површину, онда не постоји препрека да се изда дозвола за рад – објашњавају у инспекцији.

Марија Бракочевић

----------------------------------------------------------

Услуге за старије Београђане

° 334.146 старијих од 65 година

° 7.500 чланова дневних центара и клубова

° 2.100 корисника услуга програма „Помоћи у кући”

° 1.200 станара Геронтолошког центра

° 20 клубова за старе

----------------------------------------------------------

Приватни домови за старе

– Ужа Србија – 77

– Београд – 66

– Војводина – 13

----------------------------------------------------------

Боравак од 25.000 до 40.000 динара

Зависно од државног дома у којем се борави и од тога да ли је реч о покретном или непокретном кориснику, месечна цена за боравак стаје од 25.000 до 40.000 динара. У ценовник су урачунати оброци, нега, социјални и стручни рад са корисницима, терапије, културни живот и разни додатни садржаји... Корисници кућица на Карабурми месечно издвајају око 35.000 динара, док тридесетодневни боравак у одељењу за дементне на Бежанијској коси стаје 36.000 динара. У приватним домовима за старе цене се крећу од 300 до безмало 1.000 евра, док у неким илегалним боравак кошта и до 500 евра.