Оплакивање у Дарквуду

Могао је Серђо Бонели да буде татин синчић, заседне у једну од фотеља издавачке компаније свог оца Ђан Луиђија и убира плодове његове маште, велики новац који и данас та кућа зарађује на Тексу Вилеру, једном од најпознатијих стрип јунака. Уместо да пландује и чека да му паре саме клизе у шаке, Серђо је у предузеће ушао као курир и физикалац у складишту. Када је уметнички ген у њему сазрео, почео је да ствара чудесне ликове и светове. Не желећи да се шлепа уз очеву славу, потписивао се разним псеудонимима не би ли стекао сопствено име. Као „Гвидо Нолита”, и он је постао поносни отац: породио је Загора и Мистер Ноа. Како велики хероји спасавају свет, али никада не успевају да сачувају своје најближе, ни њих двојица нису могли да заштите Бонелија од смрти, која га је однела у 78. години.

Дочекао је позно доба али, мада у протекле две деценије више није писао сценарије, време није појело његов углед патријарха европског стрипа. Као уредник, „усвојио” је младе ауторе који ће створити Дилана Дога, Мартија Мистерију, Нејтана Невера, Кена Паркера. Антихероје је увео у популистички стрип. Отворен за неконвенционалне идеје, био је, без обзира на непосредност и срдачност, понекад и напоран у својим малим ексцентричностима. Приче тврде да није било паметно пред њим наручити жабље батаке, рећи ишта лепо о Тонију Кертису или затражити да се укључи еркондишн.

Свеж ваздух је пустио у издавачку кућу коју је наследио од оца. Када ју је преузео, звала се ЦЕПИМ. Потом јеслава коју је стекао, обесмислила тој компанији сваки назив сем његовог имена, а на крају је „Бонели” постао малтене синоним за италијански стрип.

У бившој Југославији био је синоним за стрип уопште. Многи данас тврде да су знали да ће се та земља поцепати већ када је умро њен готово митски утемељитељ – ослободилац од злих хорди, ујединитељ народа, отац државе. За генерације рођене касних седамдесетих и раних осамдесетих, залуђене стрипом, распад Југославије и крај детињства су наступили када су са киосака нестали Текс и остали јунаци.

Клинцима из тог доба Тито је одувек био само сенка. Као што им је Брус Ли, увек спреман да се бори за слабије, представљао идеалног старијег брата, њихов симболички отац био је Бонели, човек који им је сковао два непогрешива морална узора. Загор је оличавао херојско савршенство, а Мистер Но, згубидан слаб на жене, пиће и карте, учио их је како чак и порочни губитници морају ризиковати све да би спасили пуке незнанце. Када су они отерани одавде, зли духови и пси рата, против којих су се често борили, лако су победили.

Хиљаду бубњева Дарквуда, које Дух са секиром увек зазива, сада добују посмртни марш и одјекују до Амазоније, над којом мамурни пилот тера расклиматани „пајпер” у почасни прелет.

Владимир Вукасовић