Какво име дати змају

Кинези настоје да Олимпијаду у Пекингу 2008. представе свету не само као значајан спортски, него и као велики културни догађај. Олимпијада треба да сведочи и о глобализацији културе и прожимању различитих цивилизација, што је процес који, како се истиче, тече упоредо са економском глобализацијом. Замисао се уклапа у њихова политичка настојања да свет боље упознају са својом старом културом не би ли тако побољшали општу слику и о модерној Кини.

Али у пројекцији националне културе кроз симболе Олимпијски комитет је наишао на необичну препреку: различите митологије. А различите митологије су у основи различитих веровања, култура и цивилизација.

За једну од олимпијских маскота био је предвиђен жути кинески змај, упоредо са пандом, тибетском антилопом, рибом, ластом и олимпијском ватром. Испоставило се да би змај као маскота могао да буде штетан. То митолошко биће, у Кини иначе традиционални симбол нације и древне културе, другде на планети, посебно на хришћанском западу, крволочна је неман која ждере младе невесте и принцезе и коју убијају и људи и свеци да би заштитили свет од зла. Не би било добро да људи на страни такво чудовиште повезују са мирољубивом Кином, закључио је, премда невољно, Кинески олимпијски комитет. Змај неће бити маскота.

Два различита бића

Догађај је, међутим, отворио јавну расправу о неколико важних питања. Ако није добар за Олимпијаду, јер је код других агресиван и зао, може ли змај уопште да се користи за промоцију кинеске културе? Или треба објаснити странцима да западни змај и кинески змај нису једно исто, него да су два различита митолошка бића? Ако се то рашчисти, какво би се онда име могло дати кинеском змају које би и свет прихватио? "Енциклопедија британика" каже да је змај (драгон) "легендарно чудовиште које се обично приказује као огроман крилати гуштер који бљује ватру или као змија с бодљикавим репом". Змај је на Блиском истоку симболизовао зло, а у древном Египту свет таме. Грци и Римљани су змајеве представљали некад као зла бића, а некад као благотворне силе које су упознате са тајнама земље. У хришћанству змај симболизује грех и паганство, а свеци, попут светог Георгија, убијају ту неман (аждају), тријумфујући над злом.

На Далеком истоку змај је добродушно створење без крила, али и ваздушна сила, прецизира "Енциклопедија британика". У Кини, пак, змај је "симболизовао јанг (мушко, светлост) у космологији јин-јанг, а служио је и као амблем царске породице".

Професор Панг Ђин, директор Кинеског истраживачког центра за културу змаја и феникса, каже, међутим, да се змај са запада и змај са истока не смеју ни случајно мешати, јер нису ни исто биће ни бића са истим или сличним значењем. "Змај у западној култури је биће ниже врсте, а у Кини је духовни и културни симбол напретка и среће", каже он.

Змај у Кини, који се на кинеском зове lung, најчешће има главу камиле или коња, рогове јелена, очи јастога, уши вола, издужен змијски врат и тело, прекривено крљуштима шарана, са стомаком у облику велике шкољке. Махом је жуте, односно златне боје. Нема крила, а има бркове, залиске и браду. Доброћудан је, иако понекад сипа муње и громове.

Јака традиција

Змајеве фигуре од керамике, ископане на обалама Жуте реке и Јангцеа, старе су и преко шест хиљада година. Кинези су себе сматрали "змајевим потомцима". Имали су императора који је "син неба" на "змајевом престолу". Веровали су да њих најбоље штити дух њиховог змаја. Архитектуру красе змајеви. Нема ведре светковине без игре са џиновским жутим змајем.

У време док се воде ове расправе о змају као препреци у глобализацији културе, Кинези испољавају велику жеђ за упознавањем културног стваралаштва и начина живота других. Надокнађујући много шта од онога што су пропустили док су били у изолацији, превели су највреднија страна књижевна дела, прихватили западну музику, понудили своје галерије угледним страним сликарима, успешно се укључили у савремену међународну кинематографију, преузели образовне методе са Кембриџа и Харварда, уложили огромна средства у научна истраживања. Следе западну моду, научили су да пију кафу, уместо чаја, и да једу ножем и виљушком, уместо штапићима.

Своје културно наслеђе популарисали су скромно и не увек успешно, што неспоразуми са змајевима добро показују. Стиче се утисак да се на страни мало ко сећа да је Кина до 17. века била највећа, најнапреднија и најцивилизованија империја на свету. Кинези уважавају право на интелектуалну својину, а своје историјске изуме – попут свиле, порцелана, папира, барута, компаса – никад неће моћи да заштите.

Сами, међутим, без традиције не могу. И сад морају да знају одакле долазе да би знали куда иду. У току расправе о митологији анкете су показале да је преко 90 одсто испитаника уверено да кинески змај мора да остане национални симбол. Нека се и другде зове лунг, како га Кинези зову, или нека га странци, ако то име не прихватају, напросто зову кинеским змајем.

Кинески змај се чак и нас дотакао. Реку Амур, која тече дуж кинеско-руске границе, Кинези зову Хејлунгђијанг, Река црног змаја. Провинција истог имена у североисточној Кини била је, у време кад смо имали федеративну Југославију, партнер Србије.

Међу десетинама милиона Кинеза који у свом имену имају идеограм лунг јесте и Ву Ченглунг, пријатељ писца ових редова. Он је од 1978. до 1984. радио, вредно и савесно, као преводилац у дописништву "Политике" у Пекингу. Из новинарства је отишао у дипломатију, где му је његов змајевски идеограм несумњиво донео успех и срећу: сада је амбасадор НР Кине у Хрватској.