Изложба о Бранку Миљковићу

Ниш – После пуних 50 година од трагичне смрти генијалног песника Бранка Миљковића, који је преминуо под мистериозним околностима 12. фебруара 1961. године, у Загребу, у Нишу је у простору Синагоге приређена јединствена изложба заоставштине великог поете под називом „Поезија као судбина”.

– Годинама, деценијама брижно чувамо све што је везано за Бранка Миљковића. Водимо рачуна о материјалима и предметима из његовог живота и богатог стваралаштва, о оригиналним рукописима или рукописима превода песама, насталих у периоду од 1949. до 1961. године. Ту су и његова богата библиотека, Бранкова документа и ствари, одевни предмети и делови намештаја из његовог стана. У Народном музеју у Нишу, где постоји спомен соба Бранка Миљковића, међутим, није могуће све изложити и зато смо одучили да у Синагоги организујемо изложбу са много више садржаја и детаља из песниковог живота, рекао је за „Политику” Славиша Поповић, директор Народног музеја у Нишу.

Сви експонати на изложби чувају се, осим сталне поставке у спомен соби, у депоу Народног музеја. Специјално за ову прилику Нишлијама и свим поштоваоцима Миљковића приказана су прва издања песникових збирки песама – „Порекло наде”, „Ватра и ништа”, „Смрћу против смрти” и „Узалуд је будим”. Ту су и прва посебна издања сабраних дела и антологија у којима је Бранко Миљковић заузео значајна места.

На овој јединственој изложби први пут могу се видети до сада непозната и нигде објављена оригинална писма песникових пријатеља Милована Данојлића, Изета Сарајлића, Златка Томчића, Славка Михалића, Чедомира Миндеровића, Алена Боскеа и Ђанкарла Вигорелија.

Наравно, најупечатљивији сусрет са генијалним и трагичним песником је део изложбе на којем су препознатљив Бранков шешир, кошуља, кравата, наочаре за сунце, као и машине за куцање, прибор за писање, дуванска лула и сат који је добио на поклон из Париза непосредно пред смрт. Песников интелектуални животопис заокружују фотографије које приказују све фазе његовог живота и стваралаштва.

Осим спомен собе при Народном музеју у Нишу, која постоји од 1981. године, постоји и спомен соба Бранка Миљковића у Београду, отворена још 12. фебруара 1962. године, на прву годишњицу песникове смрти, која је на овој изложби у Нишу приказана у три димензије. Десет година касније Бранкова породица – мајка Марија, отац Глигорије и брат Драгиша поклонили су граду Нишу целокупну песникову заоставштину, а 1981. године и песникову собу из породичне куће у Београду.

Због тога што највећи део од 1.639 предмета који говоре о песниковом животу и његовој изузетној поезији стоји у депоу Народног музеја, и ова изложба и целокупно стваралаштво, али пре свега значајно место које Бранко има у поезији, наметнули су потребу о издвајању посебног и, свакако већег простора у Нишу за формирање мултифункционалног амбијента. У њему ће осим нове и садржајније спомен собе Бранка Миљковића, бити и простор за одржавање песничких и књижевних вечери и других културних догађаја. Очекује се да ће реконструкцијом објеката намењених култури у Нишу и ова замисао бити реализована и да ће Бранко Миљковић бити свакодневно много присутнији међу Нишлијама и туристима који долазе у град.