Државно убиство с предумишљајем

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Ракета испаљена у прошли петак из „дрона” на северу Јемена проглашена је најделотворнијом у досадашњем току америчког рата против тероризма. Поред Анвара ал Авлакија, који је после ликвидације Осаме бин Ладена проглашен највећом претњом америчкој безбедности, њоме су убијена још двојица терориста из самог врха листе америчких непријатеља.

Како је накнадно откривено, у истом аутомобилу са Авлакијем били су Самир Кан, уредник интернет билтена који је пропагирао идеологију Ал Каиде, као и Ибрахим ал Асири, главни стручњак ове организације за прављење бомби. Његови отисци прстију пронађени су на експлозиву који је био зашивен у доњи веш младог Нигеријца који није успео да га детонира у авиону изнад Детроита у децембру 2009, а приписује му се и прављење бомбе маскиране у касету за штампач, која је требало да обори један амерички карго транспортер.

Председник Барак Обама је добио политичке аплаузе зато што је он био тај који је одобрио ову операцију ЦИА, али се истовремено нашао и у вртлогу овдашњих полемика о томе да ли су ове ликвидације у исто време биле и нелегалне – с обзиром на то да су у њима убијена два америчка држављанина, којима пре тога није суђено и пресуђено (Авлаки је рођен у Новом Мексику, а Кан у Северној Каролини).

Председник је, гласи аргумент Америчке уније за грађанске слободе (АЦЛУ), наредио убиство Американаца који у том моменту нису били на бојном пољу или у униформама непријатељске војске.

„То је програм по којем амерички држављани могу да буду погубљени далеко од ратишта од стране сопствене владе без судског процеса, а на основу стандарда и доказа који су тајна не само за јавност, него и за судове”, изјавио је овим поводом Џамел Џафер, правни експерт АЦЛУ.

Слично мишљење дели и Винс Ворен, извршни директор Центра за уставна права, који каже да је влада себи дала за право да убије сваког кога сматра претњом, без обавезе да пред судом докаже зашто је дошла до таквог закључка. „Ако дозволимо да се тако велика узурпација настави, стварамо услове за даљу ерозију грађанских слобода и владавине права.”

На политичкој сцени није, међутим, било много расположења да ово буде повод за сукобљавање власти и опозиције. Од тога је донекле одскочио само конгресмен и кандидат за председничку номинацију републиканаца Рон Пол, изјавом да су „вансудске егзекуције Американаца” за њега проблематичне. „Мислим да ће бити жалосно ако амерички народ то прихвати слепо и олако”, рекао је.

Главни аргумент противника стављања америчких држављана на листу за одстрел, па макар они били и окорели терористи, јесте Пети амандман Устава који каже да ниједан грађанин „не може да буде лишен живота, слободе или имовине, без одговарајућег законског процеса”, што се тумачи као уставна забрана државног убијања ван бојишта без претходног суђења.

Конгрес је одобрио рат у Авганистану, али Америка званично није у рату са Јеменом, штавише, тамошњи режим је важан савезник у широком фронту борбе против тероризма. Јеменске снаге су, уз то, учествовале и у ликвидацији Алвакија и компањона, мада је завршни чин извела америчка страна.

Обама и његова влада имају, међутим, на својој страни неколико судских пресуда које су одбациле представке (једну је поднео и Алвакијев отац, бивши јеменски министар) да се амерички држављани скину са листе терориста ЦИА које треба ухватити или убити, која се иначе оверава у Националном савету за безбедност, консултативном телу председника.

У интерној дебати која је о овоме вођена у Обамином кабинету, није било консензуса о овоме, па је ствар пресекао Обама. Како наводе овдашњи водећи дневници, за шире схватање, по којем „Американци који убијају друге Американце” могу да буду ликвидирани, били су државна секретарка Хилари Клинтон и тадашњи директор ЦИА (данас секретар за одбрану) Леон Панета.

„Алваки јесте амерички држављанин, али је пре свега терориста, и ми ћемо га третирати као таквог. Ми немамо листу за одстрел, али имамо листу терориста и он је на њој”, објаснио је својевремено Панета у интервјуу за телевизију Еј-Би-Си.

Против оваквог тумачења, према овим изворима, били су државни тужилац Ерик Холдер и још неки правници из председниковог окружења. Како износи „Вашингтон пост”, пре него што је дато зелено светло за ликвидацију Алвакија, као легално покриће још крајем 2010. написан је један правни документ у коме се констатује да је тај чин оправдан јер је Америка у ратном стању са исламским радикалима. По том папиру, Алваки и други слични њему су у суштини непријатељски борци високог нивоа који представљају стварну претњу америчким снагама и националној безбедности и као такви могу да буду убијени. Ово је такође стављено и у контекст „легитимне самоодбране” САД.