Срце „издаје” Београђане

Свака друга особа у престоници умире од кардиоваскуларних болести, 50 одсто становника има проблем са прекомерном телесном тежином, а 75 одсто грађана недовољно је физички активно. Забрињавајуће је што све више млађих људи оболева од срчаних обољења, јер се граница са некадашњих 65 спустила на чак 45 година. У 2009. године у престоници је болнички лечено 20.997 људи оболелих од кардиоваскуларних болести, што је за 64 одсто више у односу на период пре десет година, када је тај број износио 13.623.

Истраживања показују, каже др Светлана Младеновић-Јанковић, из Градског завода за јавно здравље, да се чак две трећине кардиоваскуларних болести може спречити, ако се спрече фактори ризика: пушење, неправилна исхрана и гојазност.

– Најзаступљеније су коронарна болест и инфаркт миокарда. Проблем је што грађани у пуној радној снази не долазе на редовне систематске прегледе, већ помоћ траже тек када се испоље први симптоми болести. Осим од срчаних обољења, грађани највише оболевају и умиру од канцера и хроничних незаразних болести – истакла је др Младеновић-Јанковић.

Готово свака три минута један човек у свету умире од инфаркта срца, каже др Горан Поповић, кардиолог ДЗ „Др Ристић”, напомињући да је срце човеков убица број један. Раније се сматрало да су кардиоваскуларне болести, а посебно инфаркт миокарда „резервисани” за мушкарце, јер они раде физички тешке и стресне послове.

– Све чешће оболевају жене млађе од 40 година, иако се раније сматрало да су до почетка шесте деценије живота заштићене продукцијом полних хормона. Уласком у менопаузу и значајним смањењем производње естрогена смањује се потрошња холестерола, услед тога расте његов ниво у крви, што повећава и ризик од атеросклерозе. Све већи стрес коме су жене данас изложене, пушење, менаџерски послови, као и остали фактори ризика, доприносе да се код њих болест често јавља и раније – каже др Поповић.

У непроменљиве факторе који доприносе ранијем започињању атеросклерозе и настанку коронарне болести, на које не може да се утиче да се промене, спадају године, пол и генетска предиспозиција. Уколико особа зна да има лошу генетску предиспозицију, односно да је неко од сродника (родитељи, тетке, стричеви, деде и бабе) боловао или умро од срца, мора да промени начин живота како би спречио или одложио почетак болести. У променљиве факторе ризика спадају пушење, стрес, физичка неактивност, гојазност, неправилна исхрана, повишен крвни притисак, шећерна болест, повећан ниво масноћа у крви. Уколико се особа на време одрекне пушења и ако седење у фотељи пред телевизором или компјутером замени шетњом или неким другим видом рекреације, заштитиће своје срце. Рекреација се посебно препоручује особама под стресом, јер се на тај начин смањује ниво стреса, а организам се боље релаксира него узимањем седатива.

Лекари истичу да се као превенција инфаркта пацијентима који имају повишен притисак, масноће, шећерну болест, поремећаје срчаног ритма, срчану слабост даје се „аспирин” у малим дозама од 75 до 100 милиграма дневно јер спречава слепљивање тромбоцита и стварање угрушка.

----------------------------------------------

Крвни судови нам одређују старост

Коронарна болест настаје као последица смањеног прилива крви у срчани мишић и несразмере између потреба и могућности. Старење срца започиње раније уколико се не елиминишу фактори ризика који условљавају атеросклеротске промене, а најважнији су пушење, стрес, повећан ниво масноћа и шећера у крви, гојазност и повишен крвни притисак. Уколико не постоји ниједан од набројаних фактора ризика, атеросклероза ће се испољити код особе старе 85 година. Нажалост, овај процес започиње много раније, па се и болест испољава у последње време код све млађих особа.

– Одавно је позната изрека да смо стари онолико колико су стари наши крвни судови. Атеросклеротично измењени крвни судови губе своју еластичност услед таложења масноћа у зиду крвног суда. Истовремено долази до стварања наслага и са унутрашње стране крвног суда, што смањује његов промер и онемогућава довољан проток крви ка срцу. Епилог свега овога је коронарна болест. Уколико створене наслаге прсну, долази до стварања крвног угрушка који запушава крвни суд, па тако долази до инфаркта срца – објаснио је др Поповић.

----------------------------------------------

непроменљиви фактори ризика доприносе ранијем започињању атеросклерозе и настанку коронарне болести, на њих не може да се утиче да се промене, а ту спадају године, пол и генетска предиспозиција

Променљиви фактори ризика – пушење, стрес, физичка неактивност, гојазност, неправилна исхрана, повишен крвни притисак, шећерна болест, повећан ниво масноћа у крви

Превенција инфаркта – „аспирин” у малим дозама од 75 до 100 милиграма дневно

° 50 одсто становника има проблем са прекомерном телесном тежином

° 75 одсто недовољно је физички активно

° 64 одсто више оболелих у односу пре десет година