Простори сећања

Јуче је у београдском хотелу "Интерконтинентал" одржано регионално саветовање уметника о наслеђу прошлости, у организацији Фонда за хуманитарно право, а тема скупа је била "Уметничка истина и одговорност за стварање историјског памћења".
Били су присутни уметници из Федерације Босне и Херцеговине, Хрватске, са Косова и Метохије и из Црне Горе. Mодератори разговора били су Ненад Прокић, драматург, Харис Пашовић, редитељ и професор из Бих, и Наташа Кандић, извршни директор Фонда за хуманитарно право.

У разговору су учествовали и Бојан Муњин, новинар "Ферал трибјуна", Давор Коњикушић, редитељ из Хрватске, Дино Мустафић, директор Међународног фестивала МЕСС (БиХ), Нихад Хрешевљаковић, историчар и продуцент театарског фестивала МЕСС, Ерзен Школоли, кооснивач Exit Института за савремену уметност у Пећи, Пјер Жалица, редитељ и професор (БиХ), Мароје Мрдуљаш, теоретичар дизајна из Хрватске, архитекта Амир Вук Зец (БиХ) и други. Међу представницима из Србије били су ту и Борка Павићевић, Филип Давид, Лазар Стојановић, Марко Видојковић.

Према речима Наташе Кандић, реч је о покушају давања одговора на питање колико уметници својим делом могу да допринесу регионалним консултацијама о правди у постконфликтним друштвима бивше Југославије, колико је оно што уметници раде важно за историјско памћење и колико је њима могућно да се супротставе прикривањима злочина и лажима.

– Консултације уметника део су шире регионалне консултације о транзиционој правди, у којој учествују удружења жртава, затим  историчари, научници, политички аналитичари и други стручњаци. Прве консултације одржане су у Сарајеву у мају, уследиће скуп у Загребу, у фебруару, и поново у Београду, у априлу, а прошириће се и на Косово и Метохију и Подгорицу – рекла је Наташа Кандић.

У оквиру целодневне дискусије, уметници су разговарали о уметничкој одговорности, уметничкој слободи и културном простору и уметничком памћењу. Било је речи о томе да креација треба да буде деконструкција и разобличавање подвала, да је уметник одговоран према самом себи и пред јавношћу и да у времену јаука уметник треба да омогући да се ти јауци чују.

Борка Павићевић је указала на то да треба преиспитати просторе заједничког сећања и артикулисати трауме, одредити се у односу на целокупно наслеђе, јер многи интелектуалци не знају шта им се заправо догодило. Нихад Хрешевљаковић је нагласио да је важно прикупити трагове злочина и не одвајати етику од естетике, а Бојан Муњин је рекао да  је довољно укључити здрав разум како би се раздвојило добро од зла.

Можда је виђење Дина Мустафића најобухватнији одговор на тему одговорности.

– Уметничка одговорност није ништа различито од људске одговорности, а одговорност је сама по себи мотив за креацију. Дужност је уметника да прстом укаже на зло, јер уметност је сама по себи ангажман. Уметник животу мора прићи са оне боље стране, суочити се са прошлошћу која није баласт, већ подлога за уметничку истину – рекао је Дино Мустафић.

У разговору је често помињан Данило Киш и мисао из Талмуда да је боље бити међу прогоњенима него међу прогонитељима. У делу дискусије о неодвојивости етике од естетике, спомињани су Лени Рифенштал, Луј Фердинанд Селин, Кнут Хамсун и Езра Паунд, чија уверења бацају сенку на оно што су створили. Пјер Жалица је чак изјавио да "Тријумф воље" није добар филм, "као што неко није добар човек". Адвокат Драгољуб Тодоровић указао је на то да су суђења за ратне злочине, којима свакодневно присуствује, а која се обављају у тајности, "шекспировске ствари, које вапе за уметничком обрадом".

Ерзен Школоли говорио је на енглеском језику о тешким годинама школовања на Косову и Метохији, које је углавном обављано по кућама, а затим и о тешкоћама да са сарадницима утемељи модерну уметност на том простору. 

Важан део јучерашњег разговора био је посвећен чињеници да постоји потреба редефинисања културног простора бивше Југославије, али да је исто толико важно ко успоставља нове односе међу земљама. С тим у вези споменуто је и Југословенско драмско позориште, које је ипак било присутно на позоришном фестивалу у Сарајеву 1998. године, иако су јуче изречена мишљења да су из овог театра потекле националистичке идеје. Ипак, Дино Мустафић осудио је сваки сукоб:

– Рат није Крлежу учинио странцем у Београду, нити је Стерију и Нушића учинио странцима у Загребу.

У духу креације, скупу се обратио ерхитекта Амир Вук Зец, који је на примеру свог градитељског посла (јер ипак све ваља поново изградити и спојити дрво са металом) показао да путује од Требиња и Дубровника, до Међугорја и Подгорице, и својим примером "интегрише простор".