Динкић грехе окајава децентрализацијом

Грешио сам, али сада знам, децентрализација је решење. Укратко, овим речима Млађан Динкић, председник Уједињених региона Србије, сумира резултате свог рада од 5. октобра 2000. године. Како каже, свестан је да је и сам „део разочарања грађана”. Иако мисли да је мање грешио него други, спреман је да сноси одговорност за своје грешке, али је, како каже, схватио колико је држава неефикасна и жели да то исправи децентрализацијом.

Домаћа економска јавност, укључујући и високе званичнике Међународног монетарног фонда, али и чланове Фискалног савета, сматра да је управо закон чији је Динкић предлагач – велика грешка. Јер његовом применом јаз у централној каси ће ове године бити повећан за осам, а догодине за чак 40 милијарди динара.

Упркос томе, председник УРС-а има још један услов. Расправа о ребалансу буџета у Скупштини, планирана за следећу недељу, не би требало да почне док Влада Србије не усвоји амандман УРС-а, по којем ће у Закону о ребалансу буџета бити прецизно наведено колико ће тачно новца свака локална самоуправа добити до краја године. Млађан Динкић је на конференцији за новинаре рекао да УРС тиме не условљава гласање о ребалансу, јер је убеђен да ће влада усвојити наведени амандман, како је министрима из УРС-а и обећано пре три недеље.

– И у свим наредним буџетима требало би навести тачне износе трансфера, односно колико пара општине и градови добијају, а не као до сада да Министарство финансија волунтаристички одлучује коме ће да да и колико – рекао је Динкић.

Захваљујући овом закону, који се примењује од 1. октобра, 80 одсто од пореза на зараде остајаће у касама општина и градова, што је дупло више него раније.

Динкић је напоменуо да ће, захваљујући трансферу солидарности, највише добити сиромашне општине, чији ће буџети у просеку бити увећани за 60 одсто. Трансфер солидарности је уведен тако што је, како је објаснио, прекинуто финансирање Београда из буџета Србије и та средства су расподељена сиромашним општинама.

– Усвајањем овог закона изборили смо се да локалне самоуправе саме размишљају шта су им приоритети и да саме граде обданишта, спортске терене и локалне путеве. Влада Србије и даље ће наставити да суфинансира најважније локалне пројекте у најсиромашнијим општинама – објаснио је Динкић.

А о Закону о финансирању локалних самоуправа разговарало се и у хотелу „Хајат” у паузи Економског самита. Тако је потпредседница владе Верица Калановић уверавала новинаре да то што општине од 1. октобра уместо 40 добијају 80 одсто прихода од пореза на зараде, неће угрозити стабилност републичког буџета. То ће, према њеним речима, омогућити праведнију расподелу прихода од пореза на зараде.

– Новине у том закону омогућиће да се на најбољи начин одговори на потребе грађана. Сами градови и општине ће бирати у шта ће улагати новац – казала је Калановићева.

Уверена је да без јаких општина и градова нема јаке Србије, а грађани боље од министара знају у шта треба улагати новац, односно шта су им приоритети.

Богдан Лисоволик, стални представник ММФ-а у Србији, поновио је да ће измене тог закона имати утицај на буџет и да је са владом разговарано како да се превазиђу евентуални проблеми.

– Разговарали смо са владом о могућности да се успостави систем надзора и контроле у спровођењу тог закона јер је то веома важно за ефикасно трошење средстава – нагласио је Лисоволик.

Јуриј Бајец, саветник премијера, ипак, очекује да локалне самоуправе рационално искористе новац који ће добити по том основу.

– Недостатак је то што не постоји могућност контроле трошења тих средстава. Треба донети додатне уредбе и акте којима ће се локалне заједнице обавезати да добијени новац користе за развој, а не да повећавају број чиновника или да би решавале своје краткорочне проблеме – казао је Бајец и додао да се нада да ће осам милијарди локалне самоуправе разумно потрошити.

С обзиром на то да ће догодине општине добити чак 40 милијарди динара више за трошење, Бајец сматра да ће држава морати да дефинише начин контроле трошења тих пара.

– То треба урадити, нарочито имајући у виду чињеницу да је са Међународним монетарним фондом за 2012. годину договорен нижи минус у републичком буџету него ове године. А битан фактор је и граница задужености коју Србија не сме да пређе – подсећа саветник премијера.

Бајец је додао и то да овај закон, заједно са Законом о јавној својини, пружа општинама простор и да се задуже, емитују обвезнице и обезбеде привредни раст.

На питање да ли постоји политичка воља да се Закон о финансирању локалних самоуправа стави ван снаге, Бајец је рекао да га је владајућа коалиција изгласала и да га неће стављати ван снаге, али да не може да тврди шта ће после избора радити нова влада.

М. Авакумовић

А. Телесковић