Пребројавање преко плота

Од нашег дописника

Букурешт – Пописи становништва, који се ове јесени врше у Србији, Албанији, Македонији и другим земљама, послужили су Букурешту да пошаље „упозорења” властима тих земаља да поведу рачуна како пребројавају припаднике румунског националног корпуса.

То се посебно тиче Цинцара, Влаха, Мегленорумуна и Истрорумуна (у Хрватској). Како није реч о неким древним заједничким коренима, већ о садашњици, то доводи до незгодног својатања разних националних заједница у суседним земљама које се проглашавају за „неоспорне делове румунског рода“.

„Румунија је веома заинтересована за резултате ових пописа посебно након што су председник Басеску и министар спољних послова Баконски затражили од владе у Тирани да призна бројну цинцарску мањину као румунску“, преноси агенција Руменијен глобал њуз која наводи да у Албанији живи преко 300.000 Румуна, док за Македонију каже да тамо има 150.000 Румуна. Мисли се на Цинцаре и Мегленорумуне.

Посебна пажња се у медијима посвећује попису становништва у Србији, јер се тврди да су у њој Румуни „најзапостављенији”, да се у долини Тимока, Пека, Млаве и Мораве врши „масовно денационализовање Румуна“ и да је овогодишњи попис крајње важан да се „однарођивање“ заустави.

Румунске политичаре брине то што се Власи у Србији у огромној већини изјашњавају као Власи, а не као Румуни. При томе се уопште не води рачуна о чињеници да је у својим званичним документима Европски савет признао влашку заједницу у Србији као самосвојни национални ентитет.

Званична новинска агенција Ађерпрес пренела је изјаву Васила Барбуа, члана Националног савета румунске националне мањине са седиштем у Новом Саду, који тврди да се Румуни у српској покрајини Војводини сасвим слободно изјашњавају као Румуни (њих 38.000 према попису из 2002.), али да се у североисточној Србији – где према незваничним статистикама живи преко 300.000 Румуна – само њих 4.500 изјаснило као Румуни. „Остали су се изјаснили као Власи, и то због притиска који се на њих врши.“

Тајброј од 4.500 сматра се фалсификованим. Већ сада се тврди да ће и овогодишњи попис бити „сасвим нерегуларан“ и да неће одразити право стање на терену.

У последњих 20 година овде je све присутније интересовање домаћих политичара за судбину Румуна „изван граница“, па се борбом за њихове душе објашњавају свакојаки политички потези.

„Наше прогоне”, „Наши су подвргнути дискриминацији“, „Нашим људима не дозвољавају да се изјашњавају као Румуни“, кличу политичари разних боја.

У кризним ситуацијама то „пали“, нарочито онда када треба бацити копрену преко све видљивијих тешких социјалних проблема савременог румунског друштва.