Трчање у месту

Београд је и иза Загреба и испред њега! Како је то могуће?

Зависи од тачке с које то посматрате. Погледате ли чувену шангајску листу 500 одабраних универзитета из целог света (толико се обелодани), српска престоница заостаје за хрватском. Завирите ли у Вебометриксов списак, поредак је обратан. (Преостала разврставања смо намерно изоставили.)

На први поглед, то може да завара.

Али само док не сазнате да је прво вредновање најутицајније, најверодостојније и најприхваћеније до сада. Узмемо ли га у обзир, београдски воз је у доласку закаснио за загребачким влаком! Колико (минута, дана, година)? Нико не уме поуздано да одговори.

Доскора се чинило (барем некима у нас) да ће најстарија српска високошколска установа пре стићи у шангајску станицу, упркос томе што се није знало да ли је, уопште, у предности.

Врхунско (стручно) знање је новчаница коју сви подједнако уважавају у 21. веку. Из године у годину све је теже ући на шангајску листу. Зашто? Зато што сви универзитети убрзавају корак властитог напредовања, и увршћени и неувршћени.

Први то чине да не изгубе престижно место, други да га што пре зграбе. И једни и други извлаче из себе последње атоме изврсности, попут уморних тркача који се приближавају циљној линији. Као да у свачијим ушима одзвања опомена Црвене краљице из „Алисе у Земљи чуда”, Луиса Керола: „Сад, овде, како видиш, мораш да трчиш колико год брзо можеш да би остала ту где јеси.”

А остали наши универзитети?

Државни су кудикамо одмакли приватнима, насупрот повременом хвалисању потоњих. Према Вебометриксовом разврставању, београдски је на 995, новосадски на 1.208, нишки на 1.353. и крагујевачки на 1.648. месту.

Сингидунум је тек на 5.210, Мегатренд на 9.017, Академија уметности „Браћа Карић” на 10.202, Унион на 11.303. и Метрополитен 11.700. на лествици!

Колико брзо мора Србија да трчи да остане у месту?

(Из додатка НИТ - број 5)