Око 100 жена чека на пресађивање материце

Дерја Серт (21), из Турске, прва је жена на свету којој је успешно пресађена материца од преминуле донаторке. Сертова се родила без репродуктивних органа, а успешно је оперисана у болници „Акдениз” у Анталији. Др Омер Озкан, гинеколог, објаснио је да пацијенткиња има „Маyер-Рокитанскy-Кустер-Хаусер” синдром, који погађа једну од 5.000 жена, а открива се при обичном гинеколошком прегледу и ултразвуку у периоду пубертета.
Ова вест обрадовала је наше лекаре који се годинама боре за то да се у Србији омогући обављање ове интервенције. Проф. др Душан Станојевић, директор ГАК „Народни фронт”, каже да у болници имају спремљен читав пројекат за обављање ове врсте трансплантације.

– Око 100 пацијенткиња чека на дозволу да може да им се уради ова интервенција. При Министарству здравља постоји Комисија за примену нових технологија у медицини, која на мој захтев пре неколико година није одговорила ни позитивно ни негативно. Одговорили су само да неко у свету прво мора да уради овакву трансплантацију, да би нама било дозвољено да касније урадимо исто – објаснио је др Станојевић.

Реч је о врло компликованом хируршком захвату, истиче др Станојевић, наглашавајући да није тешко технички извести интервенцију, али да проблем лежи у опасности од појаве инфекције.

– Материца је у директном контакту са спољашњом средином, где је подложна инфекцији и сви ишчекујемо да видимо шта ће се десити са женом из Турске, јер верујемо да ће, ако све буде било у реду са тим случајем, и нама бити дозвољено да то радимо. Без сагласности не може да се обави трансплантација, јер када би се то радило, а дошло до неуспеха, појединци би нас оптужили да радимо експерименте на људима – истакао је др Станојевић.

У Србији се годишње роди 80.000 беба, а умре око 110.000 људи. То значи да се сваке године смањује број становника за 30.000. То је велики проблем, каже наш саговорник, а трансплантација материце је мали допринос повећању наталитета. Он сматра да још већу важност имају поступци вантелесне оплодња, али и усвајање новог закона који ће омогућити постојање сурогат мајки.

Пресађивање материце једина је шанса за жене које су рођене без материце, а желе да изнесу трудноћу. Годишње се у Србији роди око 40.000 девојчица, а на сваких 4.000 беба женског пола, рађа се једна која нема вагину и материцу, односно – годишње се забележи 10 таквих случајева. Трансплантације би се обављале тако што би сестра, мајка, тетка или нека друга особа блиска жени која нема материцу, дозволила да се њена пресади пацијенткињи, чиме се ствара могућност да роди бебу.

----------------------------------------------

Више бесплатних вантелесних оплођавања

ГАК „Народни фронт” убудуће ће повећати број урађених вантелесних оплођавања, а трошкове ће сносити Републички фонд за здравствено осигурање, најављено је јуче у овој болници. Тренутно се процес вантелесне оплодње, осим у ГАК „Народни фронт”, обавља у још три државне установе, и то у КЦС, КЦ Ниш и КЦ Војводине. У плану је да годишње око 1.000 жена прође кроз процес вештачке оплодње.

Како је објаснио проф. др Александар Вуксановић, директор РФЗО, капацитети државних установа довољни су да покрију потребе за вантелесном оплодњом у земљи.

– Уколико се укаже потреба да се ангажују додатни капацитети, ми ћемо то урадити у сарадњи са Институтом „Др Милан Јовановић Батут”, који треба да потврди да је то неопходно, и Министарством здравља, које је надлежно да изда акредитацију онима које могу да ураде вантелесну оплодњу – рекао је др Вуксановић.

За нешто више од четири године, од када РФЗО финансира поступак, било је око 4.500 вантелесних оплођавања и више од 1.000 порођаја. Просечна успешност је 22,73 одсто, каже др Вуксановић, што одговара светским стандардима. До сада је Фонд за финансирање вантелесне оплодње издвојио више од милијарду динара.

За четири године у ГАК „Народни фронт” урађено је 1.109 вештачких оплођавања, а успешност је била 24,62 одсто.
– Да бисмо били успешнији потребно нам је проширење простора, као и опрема која би нам омогућила да што више парова постану родитељи – истакла је др Елиана Гаралејић из поменуте болнице.