Стрипови протерани из библиотека

Поштовани,

Зашто постоји стрип у Србији? Ова од шездесетих година призната „девета уметност”је у нашој земљи пребацила век постојања, а и поред значајног места у историји стрипа у свету, нема подршку саме државе. Откуд то?

Начини на које државне институције са Министарством културе на челу могу да подрже стрип у Србији бројнису, али недостатак подршке издавачима у сржи је проблема зашто је стање стрипа у Србији овако лоше.

Катастрофалне последице на даљу судбину стрипа у Србији имаће чињеница дана овогодишњем конкурсу за откуп публикација објављених 2010. године, као и поновљених издања из 2009. и 2010. годинеза потребе јавних библиотека нису укључени стрипови. То није био случај на претходним откупима када је стрип редовно, иако по количини скромно, откупљиван. Како је могуће да се процени да међу 1.327 наслова и 169.866 појединачних књига у чији је откуп уложено скоро 100 милиона динара не вреди уврстити нити један једини стрип?

На питања која су Министарству културе постављена директно, није било одговора.

Додатну препреку приступу стрипа библиотекама ствара чињеница, да 178 библиотекани независно од откупа Министарства својим скромним индивидуалним буџетима не откупљују стрипове. Зашто? Јер је списак књига које су за њих већ одабрали у Министарству, списак на који они нису могли да утичу, такође основна водиља за њихове самосталне набавке. Управе библиотека, сем индиректно, стога нису ни упознате да постоји преко 50 стрип албума који су објављени само у претходној години.

Забрињавајућа је импликација да је од свих књига које се издају у Србији сваке године, вредно само оне што је на листи за откуп Министарства. У том случају је порука упућена стрипу уопште, а посебно оном његовом делу које се односи на аутентично, светски препознато домаће стваралаштво, врло јасна. Али овај процес се не мора зауставити овде. Има још скрајнутих праваца саме књижевности, презрених жанрова и других „неподобних” књига које могу бити следеће.

Можда не треба да се поредимо са Француском у којој је стрип у потпуности изједначен са књижевношћу, али је довољно да обратимо пажњу на суседну Хрватску. Тамо се на откупима књига од стране министарства културе стрип налази као обавезна и по обиму битна ставка, а тамошњи домаћи аутори и цела сцена се још конкретније подржавају и кроз суфинансирање стрип часописа, појединачних издања, фестивала и манифестација од стране како министарства тако тако и градских власти.

И Србија има бројне традиционалне фестивале: Балканска смотра младих стрип аутора у Лесковцу постоји 14 година, најстарији је и најмасовнији фестивал на подручју бивше СФРЈ, који већ три године није ни динаром подржан од стране надлежног министарства. Салон стрипа у Београду је управо одржан по девети пут. Имамо часописе, стрип школе, самиздате, фанзине и богату и универзално признату алтернативну стрип сцену... И све то упркос недостатку новца, упркос игнорисању и неразумевању оних који би требало до препознају тај потенцијал, и да му уз само мало подршке дају шансу да се оствари.

Велика је штета да управо сада, када домаћи стрип доживљава велики успон, када се много више црта и пише него у последње две деценије то не може и да се види у опипљивој форми, већ само кроз импозантан број учесника на стрип конкурсима и честе изложбе стрипова који сем накратко на зидовима, нико више нема прилике да заиста и прочита.

У овом обраћању не заступамо само интересе долепотписаних издавачких кућа које су за десет година постојања постигле управо оно што је најважније за српску стрип сцену, односно објавиле многобројне албуме домаћих аутора, али и најбоље од онога што нуди светски стрип. Захваљујући њиховом ентузијазму, наши аутори, а иначе великани светског стрипа као што су Зоран Јањетов, Енки Билал (Енес Билаловић), Бане Керац, Тоза Обрадовић, Дарко Перовић, Рајко Милошевић – Гера, и многи многи,ипак су могли да се читају и на српском језику.

Овим писмом се, дакле, боримо и за њихова права, и права још преко 50 сценариста, цртача и колориста који су у претходним годинама објављени у оквиру ових издавачких кућа као и још већег броја оних који чине Удружење стрипских уметника Србије.

Недавно је најугледнији светски часопис посвећен теорији стрипа Тhe Comics Journal истакао да су „Београд и Србија дефинитивно центар стрип уметности Источне Европе“. Захваљујући нашој отворености, и могућности да стрипови који настају у колаборацији аутора из више земаља буду објављени у нашим издавачким кућама, подршка овим издањима значи и подршку регионалној уметничкој сарадњи.

Поменути издавачи изузетно зависе од откупа својих издања. Она се, управо за потребе библиотека, штампају као луксузна, тврдокоричена издања високог квалитета штампе.

Тиражи стрипова у Србији су мали, и веза коју су имали са оним главним конзументима, децом, изгубљена је дуготрајним нестанком стрип издања са киоска. Дајте деци шансу да заволе стрипове, јер су генерације, деценијамасрицале прва слова у њима, и следеће за шта ће се ухватити ће бити управо књиге.

Ако издавачи не могу да ојачају, неће имати средстава ни да улажу у домаћи стрип. Стога, једина шанса талентованим цртачима и сценаристима, да се негде, нешто од тог талента и види, и даље остаје на Западу, пре свега у Француској, Италији, Америци...

У Србији, која промовише културу као један од својих туристичких потенцијала, у Београду, који претендује да буде европска престоница културе, да ли је могуће да неко ко уђе у библиотеку, не може да сазна шта је то српски и светски стрип?Сигурни смо да смо у свету стрипа културна велесила. И то треба да се зна.

Стрип се у Србији и даље налази на раскрсници –недовољно признат да би биопуноправни део културе, недовољно читан да би исплатио ауторство домаћих аутора, недовољно скроман да би остао у андерграунду. Помозите да се врати на место које му је заслужено припадало и било његово толико година. На полице библиотека, и руке жељних читалаца.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Писмо министарству потписало је седамдесетак стрип аутора и издавача из Србије:

Уредници издавачких кућа: ИгорМарковић, (System Comics),СлободанЈовић, (Darkwood), ВукМарковић, (Кomiko), ДејанЂоковићДекара (Лавиринт), ГоранЛакићевић (БеснаКобила), СибинСлавковић, (Маркетпринт), Горан Зечевић (Phoenix press), ЗлаткоМиленковић, уредникинтернетпорталаСтрипвести, ЗоранТуцић, председникУдружењастрипскихуметникаСрбије,

Стрип аутори,теоретичари, сценаристи и сликари: Павле Зелић,Здравко Зупан,Ивица Стевановић, асистент на Академији уметности у Новом Саду, Зоран Пеневски,Дејан Стојиљковић, , Марко Стојановић, Владимир Весовић,Светозар Тоза Обрадовић, Зоран Стефановић, Срђан Николић Пека, МиланАтанасијевић, Владимир Алексић, Тихомир Челановић, Александар Сотировски, Иван Шаиновић, Боривоје Грбић, Радомир Изгаревић, Денис Дупановић, Милорад Вицановић Маза, Дејан Седлан, Игор Јовчевски, Зоран Јовановић, Даниел Атанасов, Озрен Миждало, Дамјан Михаилов, Алекса Гајић, Ђорђе Милијановић, Мирослав Мрва, Мијат Мијатовић, Миленко Туњић, Максим Шимић, ЛазоСредановић, Рајко МилошевићГера, Жељко Пахек, Иван Коритарев, Борис Баклижа, Андреј Војковић, Урош Беговић, Изток Ситар, Себастијан Чамагајевац, Иве Сворцина, Саша Арсенић, Роберт Солановић, Синиша Бановић, Здравко Гиров, Никола Матковић, Тихомир Тикулин Тицо, Бојана Димитровски, Милисав Банковић, Михајло Димитровски, Мирко Чолак, Далибор Талајић, Владимир Крстић Лаци, БраниславКерац, Небојша Пејић, Бојан Вукић, Бранко Рицов,Мирослав Слипчевић Мими, Филип Андроник и Драган Пауновић.