Свој газда уз помоћ државе

Право на субвенцију за самозапошљавање – бесповратну помоћ државе од 160.000 динара по незапосленом – у овој години у Србији је остварило 1.903 грађанина. Од тог броја њих 1.616 регистровало је фирму кроз редовни републички јавни позив, док је захваљујући локалним акционим плановима запошљавања 287 грађана започело сопствени бизнис. У Београду је захваљујући републичким субвенцијама отворено 111 предузећа. Неки од тих предузетника добили су и средства од престоничке градске управе, па су тако остварили почетни капитал од 4.000 евра. Они су додатни новац стекли учешћем на редовним конкурсима које Београд расписује за подршку самозапошљавању.

Надлежни у Националној служби запошљавања (НСЗ) кажу да је најважније да кандидат који конкурише за помоћ државе има идеју чиме би се бавио. Коме помоћ буде одобрена, добија 60 дана да региструје делатност. Дешава се, међутим, да многи у међувремену одустану.

– Ова врста државне помоћи је само условно бесповратна, јер су кандидати у обавези да поштују уговор. Онај ко региструје делатност мора најмање годину дана да ради и уплаћује доприносе. Уколико не поштује правила, део новца мора да врати. Ако је неко радио само пола године па одустао, требало би да врати 80.000 динара – објаснила је Снежана Крагуљ, саветница за развој предузетништва у НСЗ-у.

Када добију идеју за покретање сопственог бизниса, београдски предузетници могу да конкуришу код Градске управе за субвенције самозапошљавања. У претходне две године, како каже Мирослав Чучковић, члан Градског већа Београда, на овај начин стотинак суграђана покренуло је посао. Њима је исплаћено 20 милиона динара – у просеку сваком по 200.000 – бесповратних подстицајних средстава.

– Међу добитницима је било представника разноврсних делатности из свих делова града – од центра, преко Миљаковца и Борче до Младеновца. Услов за учествовање на конкурсу био је да су кандидати најмање шест месеци на евиденцији НСЗ-а и да имају јасан план шта ће урадити са субвенцијом – наводи Чучковић.

До идуће године и новог конкурса, београдски привредници могу да конкуришу код Фонда за развој за „старт-ап” кредит. У тој институцији, како наводи Чучковић, на иницијативу престоничке власти отворен је стални јавни позив за ову врсту помоћи, коју је у главном граду досад користило 1.500 предузетника. Захваљујући тој мери, 5.000 људи нашло је посао.

Више од 700 милиона динара које град издваја у ове сврхе – 300 милиона за привреду и 400 милиона за пољопривреду – користи се и за појединачне мере помоћи малим и средњим предузећима. Тако је Градска управа са 33 милиона динара бесповратно субвенционисала набавку производних машина београдским предузетницима. Град је такође свим корисницима републичких „старт-ап” кредита помогао отплаћивањем по једне рате које су дуговали, укупне вредности 30 милиона динара.

– Резултат свих ових мера јесте да на два милиона становника не ради 94.000 људи, што је подношљив број у овом економском окружењу, а даћемо све од себе да се и он смањи – закључује Чучковић.

Д. Б. – М. Р. Б.

-----------------------------------------------------------

Како до државне субвенције

– најмање месец дана на евиденцији,

– обучавање и израда бизнис плана,

– подношење захтева,

– регистрација делатности у року од два месеца,

– закључивање уговора,

– пренос новчане помоћи државе на пословни рачун.

-----------------------------------------------------------

Строга контрола средстава

Градска управа Београда је уз помоћ правобранилаштва увела строгу контролу утрошених средстава. Против десетак предузетника који су ненаменски потрошили новац, поднете су кривичне пријаве.

– Они су уведени на црну листу евиденције банака и државних органа, како више нигде не би могли да конкуришу за доделу средстава – објашњава Мирослав Чучковић.