Качињски оптужио Туска да се „клања Берлину”

Специјално за „Политику“

Праг – Немачки напад на Пољску 1939. и окупација која је уследила оставили су и до данас дубоке трагове међу Пољацима, враћајући их и на друге трауме међусобних односа: битке са немачким ритерима-крсташимаа и разне поделе Пољске.

Међу милионима пољских жртава нацистичке окупације готово свако има некога. Најпопуларнији музеј у главном граду Пољске и данас је Музеј Варшавског устанка 1944, после чијег пораза су Немци практично целу пољску метрополу сравнили са земљом.

Управо зато је онај ко је у изборној кампањи уочи данашњих избора потегао тему „немачке опасности” морао да рачуна на то да се поиграва веома деликатном темом.

Откриће да је садашњи премијер Доналд Туск имао деду у Вермахту коштало га је 2005. готово сигурно добијених председничких избора. Симпатије бирача окренуле су се у корист покојног Леха Качињског.

У напетом актуелном двобоју на парламентарним изборима између странака које предводе Туск и Јарослав Качињски, брат близанац Леха, поново се у јавности појавила тема „немачке претње”.

Лансирао ју је Качињски говорећи да Немачка поново намерава да овлада Пољском и о опасности губитка запада Пољске, који је пре рата био немачка територија.

Када су објављени резултати анкета, према којима је конзервативна странка Право и правда (ПС) Качињског почела да пристиже владајуће либерале Туска из Грађанске платформе (ПО), Качињски је отворено оптужио Туска да се „клања Берлину” и слабо брани националне интересе.

„Политика према тако великој држави се мора водити стојећи, а не у некој другој пози”, написао је Качињски.

Но, највише пажње је привукла реченица да Ангела Меркел „није постала канцеларка случајно”.

Назнаку да Меркелова није „случајно” изабрана, немачки новинари су протумачили као имплицитну тврдњу да су кругови око бивше источнонемачке тајне полиције Штази „изгурали” Меркелову на власт. Штази се ту добро уклапа јер Качињски није ништа мање антикомунистички и антируски расположен.

О новом нападу на Берлин, с којим је Тускова влада успоставила партнерске односе, немачка штампа је опширно известила и коментарисала.

„Германофобију” Качињског су оштро осудили сви политичари владе, с шефом државе Брониславом Коморовским на челу. Шеф дипломатије Радослав Сикорски је „замолио” ПС да „престане да Пољаке хушка против највећег економског партнера и највећег савезника”.

Осам бивших посткомунистичких министара спољних послова потписало је заједничко саопштење у коме се оштро осуђује ово распиривање антинемачке хистерије. Меркелова није ништа коментарисала.

Када су најновије анкете показале да је овај потез био контрапродуктиван и да је рејтинг ПС пао за неколико процената, Качињски је кренуо да објашњава да је мислио да је избор Меркелове, као Немице са истока, био предусретљиви корак према грађанима бивше ДДР који су били незадовољни оним што су добили уједињавањем земље.

Није баш уверљиво, а чини се да је за оправдавање касно. Пољаци су постали умеренији и према историји.

Милан Лазаревић