Сведок и окривљени

КОПАОНИК  – Новине у нашем кривичном законику које ће се примењивати од јуна наредне године у погледу положаја и заштите сведока сарадника биле су тема међу правним стручњацима, учесницима Копаоничке школе природног права. Расправу за ,,округлим столом", који је организовала катедра ,Право на слободу, а којом су председавали професори београдског Правног факулета др Живојин Алексић и др Милан Шкулић, покренула  је Вања Бајовић, асистент на овом факултету. Она је говорила о упоредним решењима положаја и заштите сведока сарадника у нашем и италијанском законодавству.

Пошто нови Закон о кривичном поступку за сведока сарадника, уместо досадашњег ослобађања, предвиђа изрицање половине казне она се запитала да ли ће тиме бити умењен мотив за сарадњу потенцијалних сведока сарадника са правосудним органима? Наводећи примере великог броја такозваних покајника у судовима Италије, иако су око висине казне решења слична, закључила је да нема баш разлога за бојазан, нарочито ако се предузму одређене мере које се тамо одавно примењују. Наиме, објаснила је да ће потенцијални сведок сарадник приликом одлуке одмеравати између користи и штете. Корист је ублажавање казне и то је законодавац предвидео, али ту треба умањити и штету.

– Неопходна је подршка – тврди Вања Бајовић – односно мере да се то лице, после програма заштите, прилагоди новим околностима, да започне нови живот. У Италији, примера ради, сведок сарадник прима новчану надокнаду једнаку помоћи за незапослене и пресељава се у кућу која је адекватна просечном животном стандарду. Додуше, и наш законодавац предвиђа пружање економске и социјалне помоћи, уз обавезу да се сведок што пре осамостали. Будући да је тешко замислити, рецимо Багзија, да сутра негде ради од 9 до 17 часова, италијански модел може бити користан у смислу да се сведоку сараднику, односно лицу са криминалном прошлошћу додељује одређени новчани износ за покретање приватног бизниса. То би, овде где је стопа незапослености велика, наизглед било неправично. Међутим, и у Италији такве тешко примају на посао па им се пре укључивања у програм заштите одузима незаконито стечена имовина. Она се користи, рецимо за опште потребе, а из тог фонда му се касније даје део новца за покретање сопственог бизниса и економско осамостаљење.

У овој расправи од појединих учесника посебно је наглашено и питање да ли је, према новом законском решењу, изрицање половине казне сведоку сараднику, како правници кажу, правичније. Било је мишљења да је тај ,,дил" државе са криминалцима најмање заснован на правди, да и половина казне није праведна. Такође, чуло се на овом скупу, да је сведок сарадник и окривљени и да у тој улози окривљеног неће бити равноправан са другима кад је у питању његова одбрана,  будући да ће морати да каже истину и неће моћи, као други да користи неке процесне радње, у своју корист. Овде је изречена и сумња да ће, можда, и судови бити под разним притисцима приликом одмеравања пуне казне коју после треба умањити за половину.

–  Није реч само о половини казне – рекао је др Милан Шкулић –  већ оно што је најважније је да се сведок сарадник увек оглашава кривим за дело које је признао и за које постоје докази. Остаје у закону и могућност да он прође и без казне, али се проглашава кривим и ту се крије та чудесна реч - праведност. То је правично и према оштећенима, јер се до сада доносила одбијајућа пресуда и онда је сведок сарадник потпуно невин човек, ради неке фине послове, асфалтира путеве... Тако ни оштећени немају право супсидијарног гоњења, односно накнаде штете.

Било је коментара и о још једној новини у тек усвојеном Кривичном законику, а реч је о сагласности о признању кривице где се, између тужиоца и криминалца постиже договор о признању и висини казне који, наравно, судија прихвата или одбија. Пошто је реч о законском решењу које се примењују за дела где је запрећена затворска казна до десет година таквих случајева ће највише бити у општинским судовима. Зато су се, посебно од професора др Живојина Алексића, овде чула упозорења судијама ,,да буду опрезни и економични, односно да не дозволе окривљенима да тиме на разне начине калкулишу".