Југославија, Албанија и велике силе

Пета година постојања издавачке куће „Архипелаг”, истиче Гојко Божовић, главни и одговорни уредник, њихова је, до сада, најуспешнија година. Објавили су изабрана дела Данила Киша, у седам књига, основали нову библиотеку „Премијере”, урадили нови сајт, покренули електронско издање „Архипелаг магазина”, у којем премијерно објављују есеје, колумне, разговоре, књижевне текстове… У гостима су им били најзначајнији европски писци, њихови аутори: ДавидГросман, ЧарлсСимић, АлешШтегер, ЏонРалстонСол, ЂерђКонрад, АндрејБитов, ДрагоЈанчар, АлексејСлаповски, ДимитарБашевски, ТониЛиверсејџ…

На Сајму књига, гости ће им бити: Лидија Жорж, Алеш Штегер и Игор Штикс.

Због тренутне политичке ситуације, и збивања на Косову и Метохији, очекују да ће пажњу читалаца посебно привући књига Александра Животића: „Југославија, Албанија и велике силе (1945–1961)”, на више од 750 страна, изузетна историографска студија једног је од најзначајнијих српских историчара новије генерације, која исцрпно прати историју југословенских и албанских односа у другој половини XX века, улогу Косова и Метохије у тим односима, као и утицај великих сила на политичку судбину овог простора. Заснована на новим истраживањима и новој грађи, ова књига представља драгоцено сведочанство о времену сукоба и неразумевања која су остала као наслеђе савременим генерацијама. Износећи документовану и храбру анализу, проткану новим увидима, Животић даје и недвосмислене одговоре на питање зашто Србија и Југославија у XX веку нису успеле да интегришу албанско становништво Косова и Метохије и зашто су односи са Албанијом у модерном добу протекли у знаку скоро непрестаних криза.

У новопокренутој едицији „Премијере” објављене су књиге Харолда Пинтера „Нови светски поредак” (две позне драме Харолда Пинтера и његова нобеловска беседа у којој је на аутентичан начин изразио свој књижевни, политички и људски став). Провокативан и упечатљив, Пинтер у драмама „Нови светски поредак” и „Пепео пепелу” даје снажну критику модерне светске историје и политике, показујући сав распон драме угроженог човека пред моћи и насиљем. Пинтерове позне драме представљају један од врхунаца његовог неупоредивог књижевног умећа. У истој едицији објављена је и књига Едварда Бонда„Драме” (изабране драме модерног класика европске драматургије у којима се овај писац снажно и недвосмислено суочава са политичким, социјалним, идеолошким и културним изазовима модерног света).

„Архипелаг” наставља да објављује дела у библиотеци „Сто словенских романа”. До сада су објављене следеће књиге: Алеш Чар „Игра анђела и шишмиша”, Дмитриј Биков „Евкуатор”, Драги Михајловски „Дијаова смрт”, Станислав Ракуш „Ненаписани роман”, Марко Сосич „Балерина, балерина”, Антон Балаж:„Логор посрнулих жена”.

Посебну пажњу скрећу на књигу Новице Тадића „Ту сам, у тами”. Реч је о последњој песничкој књизи коју је Тадић, један од најважнијих српских песника друге половине XX века, сам уобличио. У средишту ове књиге, као и укупне Тадићеве поезије, налазе се стихови пуног интензитета, тамних слика модерног градског живота и откривајућих сенки у којима је песник препознавао прворазредан изазов своје поезије.

Ова издавачка кућа објавила је и велики број романа. Поменимо само неке: Угљеша Шајтинац:„Сасвим скромни дарови” (нови роман једног од водећих писаца у новој генерацији савремене српске књижевности), Јелена Ленголд „Балтимор” (изврстан роман о три годишња доба у животу једне савремене Београђанке), МајклКанингем „Докнепадненоћ” (новироманписцаславногромана„Сати”, добитника Пулицерове награде за књижевност), Петер Естерхази „Помоћни глаголи срца” (можда најнеобичнија књига најиновативнијег писца савремене европске књижевности), Лидија Жорж „Док ветар звижди кроз кранове” (најзначајнији роман једне од најважнијих и најпревођенијих савремених португалских списатељица коју сматрају обнављачем португалског романа), Никола Моравчевић „Последњи деспот” (наставак романа „Витез у доба зла”,посвећеног деспоту Стефану Лазаревићу), а ту је и ново издање романа ВладиславаБајца„Друид из Синдидуна”.

Објављени су и романи Андреја Битова „Човек у пејзажу”, Ненада Новака Стефановића „Светларник”, Владислава Бајца „Црна кутија” и „Хамам Балканија” (шесто издање) и Виде Огњеновић „Посматрач птица” (друго издање).

У едицији „Књижевна историја и теорија”, објављена су дела ТихомираБрајовић „Фикција и моћ” – Огледи о субверзивној имагинацији Иве Андрића (ново тумачење књижевности Иве Андрића, пет одлично написаних огледа о субверзивној имагинацији Иве Андрића) и СнежанеМилинковић „Декамерон: Књига о љубави” (прва књижевно-историјска студија на српском језику о Ђованију Бокачу и „Декамерону”).