Састав владе зависиће од малих странака

До избора има још око 40 дана и већ је познато ко су три најјаче политичке групације, па чак се може назрети и њихов редослед. Ипак, питање састава будуће владе потпуно је отворено – тешко се може претпоставити ко ће од ове три групације ући у извршну власт и ко ће чинити нову владајућу коалицију. То ће, наиме, зависити од мањих странака и коалиција, а које ће од њих успети да прескоче цензус од пет одсто – сасвим је неизвесно у овом тренутку. На округлом столу, у организацији часописа "Нова српска политичка мисао", пре неколико дана политички аналитичари су се сагласили око ове последње констатације и дали процене о могућим владајућим коалицијама после 21. јануара. Судећи по њиховим коментарима, чини се да ће најинтересантније бити улоге социјалиста и коалиције окупљене око Либерално-демократске партије, наравно, ако пређу цензус, али и да би такозвани демократски блок најмање проблема имао са Г17 плус, која је, чини се, неспорна за сарадњу и за Демократску странку и за Демократску странку Србије.

Душан Павловић, професор на Факултету политичких наука, сматра да су могућа четири сценарија, у зависности од тога који ће концепт у кампањи бити доминантан – да ли ће преовладати уверење "или они, или ми" или ће преовладати уверење да нам је потребна саборност, стабилност, сарадња међу странкама.

Уколико превлада први концепт, каже Павловић, прва варијанта је коалиција Демократске странке, савеза странака на чијем је челу Чедомир Јовановић, Г17 плус и странака мањина, а друга Српска радикална странка – Социјалистичка партија Србије (или само СРС). Друге две могућности су коалиција ДС-а, Демократска странка Србије – Нова Србија и странака мањина или коалиција "народњака" и СРС-а.

"У овом тренутку најизвеснији сценарио је коалиција ДС-ДСС и мањинских странака због тога што вероватно ниједна од поменуте две стратегије неће успети потпуно да доминира кампањом", оцењује Душан Павловић.

Ђорђе Вукадиновић, уредник часописа "Нова српска политичка мисао", сматра да ће на састав будуће владајуће коалиције утицати чињеница да ли се у парламент пласирала коалиција ЛДП-ГСС-СДУ-ЛСВ, Г17 плус или СПС.

Према његовим речима, ако уђу Г17 плус и коалиција око ЛДП-а (што, како оцењује Вукадиновић, није превише вероватно, мада није ни немогуће), а рецимо, СПС остане испод црте, то ће несумњиво значити да владу прави ДС, са овим странкама и евентуално представницима мањина и са ДСС-ом, ако буде неопходно.

"Уколико би, пак, ЛДП и Г17 плус остали испод црте или макар неко од њих, а ушли социјалисти, онда би се ствари окренуле и мислим да би у тој констелацији веће шансе имао ДСС, а можда чак и радикали у неком, али не много вероватном, сценарију", истиче Вукадиновић, додајући да ће питање ко ће формирати владу, и да ли ће она уопште бити формирана, бити отворено можда и много после 21. јануара.

Да се у Србији постизборне коалиције с муком рађају, говори искуство. Најсвежије је оно приликом формирања актуелне владе. Избори су одржани 28. децембра 2003. године, а влада је формирана 3. марта следеће године. Ипак, рекорд је постављен после парламентарних избора у септембру 1997. године, када су преговори о формирању владе трајали пуних шест месеци. До усвајања новог устава преговори су могли да трају и дуже, јер није било законског ограничења. Овог пута, међутим, странке за договоре имају највише 90 дана од дана конституисања Народне скупштине Србије, иначе ће, како налаже нови устав, скупштина бити распуштена, односно ишло би се на нове изборе.
Јово Бакић, са Филозофског факултета, оцењује да ће бити проблема у постизборном преговарачком процесу ако коалиција Чеде Јовановића уђе у парламент. Констатујући да Г17 плус има мале шансе да прође цензус и да је коалиција ЛДП-ГСС-СДУ-ЛСВ у бољој позицији, Бакић наводи да ће у том случају бити врло тешко образовати коалицију између ДС и ДСС-а. "Војиславу Коштуници ће бити тешко да уђе у коалицију са Чедомиром Јовановићем, а с друге стране, управо због тога, велика је опасност да се уђе у пат позицију. ДС, дакле, можда може остварити најбољи резултат у историји, а да не може да формира власт зато што ће бити проблем како помирити народњачку коалицију са коалицијом коју предводи Јовановић", истиче Јово Бакић.

По његовом мишљењу, радикали, бар како ствари стоје сада на почетку кампање, не делују убедљиво, а пошто их је лидер Војислав Шешељ обавезао да не праве коалиције са Борисом Тадићем и Војиславом Коштуницом, неће моћи да формирају власт.

Уколико ЛДП не би ушао у парламент, коалиција ДС-ДСС-мањине била би више него вероватна, сматра Бакић. Проблем, међутим, може да ствара пролазак ЛДП-а, посебно ако направи нешто бољи резултат од саме границе цензуса. То значи да ће имати доста посланика и могуће је да без њих неће моћи да се формира власт. Ипак, додаје Бакић, "ЛДП је врло осетљив споља и врло лако се може десити да се формира мањинска влада ДС-ДСС уз подршку ЛДП-а". Како објашњава, у овој варијанти ЛДП ће морати да пружи ту подршку, "ма колико мрзели Коштуницу, а не волели ни Тадића, управо због тога што ће бити приморани од стране западних политичких чинилаца".

Поред ЛДП-а, интересантна је и могућа улога СПС-а после ових избора. И Павловић и Бакић сматрају да су социјалисти у овом тренутку ближи опцији сарадње са демократским странкама, него са радикалима.

Према речима Павловића, после конгреса СПС-а одржаног 3. децембра, о тој странци може да се говори као о странци која је реформисана, која је системска и која не представља опасност по демократски поредак уколико би дошла на власт.

И Бакић сматра да би социјалистима било у најбољем интересу да уђу у власт са ′народњачком коалицијом′ без ДС-а, али каже да то није реално.

Ак би евентуално подржали владу демократског блока, социјалисти би били ближи стицању међународног легитимитета, али, с друге стране, питање је да ли би та подршка била прихватљива за Демократску странку, која је последње три године доста критиковала ДСС, чију је мањинску владу подржавао управо СПС.
Б. Баковић

--------------------------------------------------------------------------

СПС и ЛДП не могу заједно

Након избора ЛДП је спреман да подржи само Демократску странку која је у себи још задржала европски демократски потенцијал док нас остале странке у том смислу не занимају, каже Никола Самарџић, члан Председништва ове странке.

Он тврди да његова партија никада не би подржала коалицију ДС-а и ДСС-а, јер "демократски блок у коме је Коштуница не постоји и не бисмо желели да будемо део недемократске владе".

Жарко Обрадовић, потпредседник Социјалистичке партије Србије, каже да је ова странка и раније на питањима од државног интереса сарађивала са партијама које имају различите програме. Он истиче да ће се тако понашати и после ових избора.

– Треба да сачекамо да видимо ко ће ући у парламент, ко ће да нас заступа. Нама је неприхватљиво да будемо поменути, а камоли да будемо у некој вези са Чедом Јовановићем који помиње независност Косова и Метохије.
Ј. Ц.

--------------------------------------------------------------------------

Косовски фактор

Саша Гајић, сарадник Института за европске студије, сматра да ће кључни фактор у преговарачком процесу о формирању коалиције након избора, без обзира које све странке и са каквим резултатом уђу у парламент, бити однос према решавању питања Космета. "На том питању ће се ломити сва копља и управо је одлагање изношења решења за Косово и Метохију најбољи доказ за то, јер је интенција фактора у међународној заједници да се формирају коалиције пре објављивања тог решења", истиче Гајић.

У случају, како каже, да владајућа коалиција не буде формирана пре објављивања решења за јужну покрајину, централна политичка опција (а то је "народњачка коалиција"), имала она 15, 20 или више процената гласова, а друге две (ДС и СРС) имале и по 30 или 35 процената, имаће у тој ситуацији отворен простор за све могуће коалиционе комбинације, "осим екстремних коалиција једне или друге Србије". С тим у вези, према његовим речима, не треба искључити ни могућност прављења концентрационе владе.