Свештеници СПЦ и даље „сумњива лица”

Од нашег сталног дописника

Подгорица – Док се у Црној Гори наставља прогон свештеника Митрополије црногорско-приморске (МЦП), 30 монаха и свештеника МЦП и двадесетак чланова њихових породица већ 18 месеци чека да им држава скине траку „сумњивог лица” којима се забрањује даљи боравак, док за разлику од њих, тај проблем нема свештенство Римокатоличке цркве и Исламске заједнице.

Разлог таквом понашању, добри познаваоци прилика обрачуна власти са Српском православном црквом у Црној Гори, верују да је у примени различитих аршина које „власт примењује када је у питању свештенство које припада католичкој и исламској заједници и православним свештеницима”, приликом доделе не само одобрења за привремени боравак већ и код доделе држављанства свештенству.

Најсвежији пример таквом понашању јесте недавна одлука подгоричке полиције да се након 17 година протојереју и координатору Правног савета МЦП Велибору Џомићу не дозволи даљи боравак у Црној Гори јер „угрожава националну безбедност, јавни поредак и јавно здравље”.

Од одлуке помоћника министра унутрашњих послова Црне Горе (МУП ЦГ) Османа Субашића зависиће даља судбина Џомићевог боравка у Црној Гори.

Невладина организација „ИН4С”, по речима председник Гојка Раичевића, једина се бави кршењем људских права и слобода, а прогон српских свештеника и њихових породица схвата као „последњу фазу обрачуна са Митрополијом црногорско-приморском и Српском православном црквом режима који штити криминалце, а прогони свештенике”.

„Подгоричка полиција је до сада обезбедила боравак и држављанство својим пуленима из такозване Црногорске цркве, почев од Мираша Дедеића, рођеног у Зеници, преко лажних свештеника – Живорада Павловића из Смедерева, браће Павловић из Баната до Милутина Цвијића из Теслића и других како би, здруженим снагама, јуришали на храмове и манастире Српске православне цркве (СПЦ) у Црној Гори”, рекао је за „Политику” Раичевић и додао да је управо јуче позвао „представнике Римокатоличке цркве и Исламске заједнице Црне Горе да искажу солидарност са оцем Велибором”.

Иницијатива младих за људска права, према речима председника Милана Радовића, у последњем извештају је констатовала да „држава не предузима све законом прописане механизме да се бори против ширења верске мржње”.

„Сматрамо да одбијањем захтева свештеника Џомића за привременим боравком, МУП у најмању руку отвара питања ефикасне борбе против ширења верске мржње. Уколико постоје неки докази или индиције да Џомић или било које друго верско лице угрожава безбедност Црне Горе, МУП треба да саопшти те информације и разлоге и предузме адекватне мере. Ненавођењем разлога доводи се у сумњу одлука и мотиви такве одлуке, да се једном верском лицу одбије молба за привремени боравак и неминовно отвара простор за ширење верске мржње”, каже за „Политику” Радовић. „Неизношењем аргумената за доношење овакве одлуке ствара се сумња да је у питању дискриминација.”

Да је посреди дискриминација уверен је и Џомић који је за „Политику” оценио да су и њихова деца дискриминисана јер „немају право на здравствено лечење, а наше жене морају да плаћају све прегледе код лекара укључујући и порођај”.

Он каже да решења о забрани боравка у Црној Гори МУП доноси са образложењем да црква није регистрована у полицији, иако „таква обавеза није прописана за цркве и верске заједнице које су постојале у време доношења тог закона”.

„Није регистрована ни Которска бискупија, али је зато већина њених свештеника, укључујући бискупа Јањића, који су босански држављани, добили све уредне боравишне папире. Шта је то”, пита се Џомић.

За Барску надбискупију проблем боравишних дозвола „није неки изражени проблем”.

„И наше свештенство, ту и тамо, има проблема око добијања боравишних дозвола, али не превише”, рекао је за „Политику” надлежни надбискуп барски монсињор Зеф Гаши. „Мислим да је реч претежно о административним случајевима. За таква кашњења нема објективних разлога.”

Которска бискупија јуче није била доступна за разговор.

Новица Ђурић