Кафа није омекшала гувернера

Ни уз кафу, али и ћевапе, привредници јуче нису успели да одобровоље гувернера Дејана Шошкића да смањи обавезну резерву како би банке могле да им понуде јефтиније кредите. Шалу на страну, управо је овај захтев био једна од кључних тема о којој су са првим човеком Народне банке расправљали чланови Привредне коморе Београда на скупу под називом „Кафа са гувернером”.

– Волим да одговарам на то питање. Увек ме развесели – нашалио се гувернер на констатацију Милана Јанковића, председника Привредне коморе Београда, да су обавезне резерве омиљено питање домаћина.

Привредници, али и министар економије Небојша Ћирић, сматрају да новац може да појефтини ако централна банка смањи обавезне резерве, које на дугорочне пласмане у еврима тренутно износе 25 одсто. То значи да од 100 динара које од привреде и грађана добију на штедњу, банкари 25 динара морају да „оставе на чување” Народној банци Србије, што је, према њиховој оцени, мера која поскупљује кредите. Гувернер, међутим, не мисли тако. Због тога је јуче окупљеним привредницима стрпљиво објашњавао зашто би таква одлука била ризична.

– Смањење обавезних резерви не значи да ће се новац прелити из банака у нове кредите предузећима. Подсетићу вас да банке код НБС имају чак 100 милијарди динара на име репо-операција. Сутра тај новац могу да повуку и пласирају привреди. Али чини ми се да нема довољно добрих пројеката – објашњавао је гувернер како банкари заправо радије купују дужничке папире НБС, уз зараду од 10,75 одсто, него што послују са привредом.

Како каже, централна банка на динарске обавезне резерве банкарима чак плаћа камату од 2,5 одсто. Да ли је посао централне банке да утиче на раст профитабилности банкарског сектора, узвратио је гувернер привредницима противпитањем. Јер, ако на динарске обавезне резерве банкари добијају камату од 2,5 одсто, а за ослобођени новац могу да купе дужничке папире НБС, и то уз камату од 10,75 одсто – онда је то јако добар посао, објашњавао је Шошкић.

– Подсетићу вас и да је прошле године у републички буџет из Народне банке Србије отишло 4,1 милијарда динара добити. Па вас питам, треба ли новцем пореских обвезника да се повећава профитабилност банкарског сектора – казао је гувернер и додао да нико не може да гарантује да ће ослобођене паре отићи привреди.

Окупљене привреднике питао је да ли у ситуацији када инфлација, иако пада, још није пала испод нивоа од шест одсто (што је циљ за ову годину) НБС треба да ослободи додатну количину новца и тако повећа инфлаторне притиске. Треба ли централна банка да доведе у питање оно што јој је законски мандат и основни циљ – одбрана цена, покушао је гувернер окупљенима да дочара позицију у којој се налази.

Још једном је подсетио чланове Привредне коморе Београда да су обавезне резерве на дугорочне пласмане у динарима смањене и да НБС обавезним резервама покушава да дестимулише краткорочно финансирање банака које, по правилу, нагомилава валутне ризике.

Са друге, стране, гувернер не пориче да пара у привреди нема, односно да је реални сектор неликвидан, док су банке ликвидне. У ситуацији када фискална правила онемогућавају субвенционисање привреде из буџета, гувернеров рецепт за решење овог горућег проблема је једноставан – држава мора да измири своја дуговања према привреди. Кад би, доношењем закона о ограничењу рокова плаћања, свако, па и држава, на време измиривао своје обавезе, проблем дужничког кола био би решен.

А. Телесковић

-----------------------------------------------------------

Нисмо имуни на други талас

Од путање расплета грчке кризе нико није имун, па нисмо ни ми, али имамо механизме преко којих у великој мери или у потпуности можемо ситуацију да држимо под контролом. Овим речима је гувернер Дејан Шошкић одговорио на питање о потенцијалним негативним ефектима другог таласа кризе.

Према његовој оцени, кључне последице нове рецесије у Србији могу да буду смањење економске активности, због пада извоза у земље погођене кризом, али и задршка инвеститора који у периоду нестабилности оклевају са улагањем.

– Нова криза је и настала због неповерења инвеститора да неке земље не могу да врате своје дугове. Уколико Грчка дође у ту позицију, то ће аутоматски истопити активе банака – казао је гувернер и додао да су овдашње банке независна правна лица од својих матица и да то не може да дестабилизује домаћи банкарски сектор.

Он не пориче могућност да повлачење новца из земље може да се постигне и нереалним повећањем трошкова, али да НБС има механизме да прецизно прати токове пара.