Пробој ка ЕУ

Европска унија је одшкринула врата Србији више него што се, барем последњих дана, очекивало. Поменувши – уз препоруку да се додели статус кандидата– и преговоре, она је тим плусом заправо одвезала руке Европском савету. Па, савет, евентуално, може, већ у децембру, или нешто касније, Србији да окачи не само кандидатски „беџ”, јер „земља иде у добром правцу”, већ и да одреди датум за почетак преговора о чланству у ЕУ.

Иако би тај потез, додуше, био неуобичајен за досадашњу праксу двадесетседморице не би представљао преседан. Они су то већ урадили у случају Грчке, када су, наравно из политичких разлога, 1976. године, са овом земљом започели преговоре, без „зеленог светла” комисије. Нешто се слично догодило и са Словачком, 1999.

Таква могућност за нас, наравно, још је у домену теорије.

Судећи по оцени комисије да је направљен искорак у европским реформама у практично свим порама друштва, али да није довољно учињено у дијалогу Београд–Приштина, до 9. децембра, када ће Европски савет одлучивати о предлогу ЕК, остају два месеца Србији да покуша да направи „пробој” у том дијалогу, тако да њиме буду задовољне све државе чланице, јер је за доделу статуса кандидата и за отварање преговора неопходно да буду једногласне. Уколико би се догодио баш такав сценарио, Србији би се, потом, отварало једно по једно од 35 постојећих поглавља, кроз које би се она усаглашавала са европским стандардима. Додуше, и тада би могла бити заустављена најмање 70 пута до чланства.

Али, да ли је „пробој” уопште могућ до краја године? Немачка и Француска, према упућеним изворима „Политике”, усаглашавају своје ставове у погледу односа Београда и Приштине. А, без воље „великих” Србија тешко да може да се нада неопходној свеопштој подршци у овом телу којем су председници држава и влада и председник Европске комисије.

Ако се ставе по страни суштински разлози с којима иступа Србија, мора се рећи да ће чак и политички лаици посумњати у то да се до краја године, у време када тече предизборна кампања, могу очекивати неки суштински кораци у вези са тим разговорима, какви су од летос тражени из ЕУ.

Добро је, стога, што ЕК при помињању преговора није рекла да ће се могућности отварања преговора вратити при састављању наредног годишњег извештаја о напретку. То би онда могло да значи и ово: све и да се ништа добро не догоди у децембру за Србију и савет не одобри датум за прикључење, ЕК би могла да се врати на тему отварања преговора и да „механизам” раније активира, рецимо, у првој половини следеће године. За такав потез се, наравно, очекују помаци „на терену”.

Уколико би, међутим, све то изостало, ваљало би се сетити чињенице да Македонија у статусу кандидата чека преговоре још од 2005. године. А да ли ће српске власти на том примеру имати утеху или упозорење, умногоме зависи и од њих самих.