Трећи свет у првом блоку

Изучаваће математику, медицину, светске језике, економију... Упознаће наш народ, али и лепе девојке, бар се томе нада Карим Фрија из Туниса. На Економском факултету је уписао мастер студије. Енглеско-српским језиком објашњава да је спреман да „загреје” столицу, али и да изучава ноћни живот, наше специјалитете и ракију.

– За запослење ће ми значити када кажем да сам се специјализовао у другој држави. Надам се да ће ми се проласком кроз ова врата отворити многа друга. За почетак, једва чекам да видим снег – причаКарим иоткрива да га Србија привлачи јер, за разлику од његове земље, гаји мноштво култура и религија.

И Грација Омба Шанду из Конга део је студентске екипе која ће се образовати на нашим факултетима. Он је одабрао Филолошки и енглески језик. Као и Карим, српским скромно барата, али довољно да напише песму о нашој земљи. Снимак његове нумере „Хвала Србији” постављен је на „Јутјубу”. У песми, али и у разговору, Грација захваљује на добијеној прилици да оде из Конга и покуша да себи изгради бољи живот.

– Желим да живим у Европи. Знам да ви волите Африку и да је сматрате егзотичном, што је тачно, али живот и рад везујем за Европу. Радо ћу остати у Београду ако ми понуде добру плату – искрен је младић из Конга који и у својој песми обећава да ће да остане у Србији.

За нашу државу се нису определили случајно. Није их водила искључиво ни стипендија од 150 евра месечно. Привукла их је, осим прича о гостопримљивом народу, и историја. Поготову умови којима се диве. За Тита су сви чули. Први га је споменуо Карим јер, каже, за њега зна цео Тунис. Тито је био, објашњава Карим, добар пријатељ са њиховим првим и доживотним председником Републике Тунис Хабибом Бургибом.

Списак великана допуњује Мери Онах из Нигерије: Никола Тесла, Милутин Миланковић, Михајло Пупин....

– У Нигерији ме чека муж. Оставила сам га како бих научила српски језик, докторирала на вашем Медицинском факултету и вратила се у домовину да радим. Наш образовни систем није стабилан и нисам сигурна да ли бих икада у Нигерији могла да стекнем то звање – каже Мери и одмах, уз помоћ свог земљака Едвина Ијасела, поставља прегршт питања о нашим политичким проблемима и усмерењима. Њих двоје су добро информисани о актуелним збивањима у земљи. Интересује их ситуација на Косову, али и чему се Срби моле док певају „Боже правде”. Едвина, студента мастера на економији, занима конкретан политички ангажман јер, објашњава, жели да допринесе побољшању у овим тешким временима.

– Овде је велика већина људи љубазна према нама. Али има и оних другачијих, који не воле нас црне коже, два пута сам био на мети таквих. И то желим да променим. Зашто не бисмо стварали и гајили пријатељства, уместо што водимо ратове – сажима Едвинсвој „политички манифест”.