Treći svet u prvom bloku

Izučavaće matematiku, medicinu, svetske jezike, ekonomiju... Upoznaće naš narod, ali i lepe devojke, bar se tome nada Karim Frija iz Tunisa. Na Ekonomskom fakultetu je upisao master studije. Englesko-srpskim jezikom objašnjava da je spreman da „zagreje” stolicu, ali i da izučava noćni život, naše specijalitete i rakiju.

– Za zaposlenje će mi značiti kada kažem da sam se specijalizovao u drugoj državi. Nadam se da će mi se prolaskom kroz ova vrata otvoriti mnoga druga. Za početak, jedva čekam da vidim sneg – pričaKarim iotkriva da ga Srbija privlači jer, za razliku od njegove zemlje, gaji mnoštvo kultura i religija.

I Gracija Omba Šandu iz Konga deo je studentske ekipe koja će se obrazovati na našim fakultetima. On je odabrao Filološki i engleski jezik. Kao i Karim, srpskim skromno barata, ali dovoljno da napiše pesmu o našoj zemlji. Snimak njegove numere „Hvala Srbiji” postavljen je na „Jutjubu”. U pesmi, ali i u razgovoru, Gracija zahvaljuje na dobijenoj prilici da ode iz Konga i pokuša da sebi izgradi bolji život.

– Želim da živim u Evropi. Znam da vi volite Afriku i da je smatrate egzotičnom, što je tačno, ali život i rad vezujem za Evropu. Rado ću ostati u Beogradu ako mi ponude dobru platu – iskren je mladić iz Konga koji i u svojoj pesmi obećava da će da ostane u Srbiji.

Za našu državu se nisu opredelili slučajno. Nije ih vodila isključivo ni stipendija od 150 evra mesečno. Privukla ih je, osim priča o gostoprimljivom narodu, i istorija. Pogotovu umovi kojima se dive. Za Tita su svi čuli. Prvi ga je spomenuo Karim jer, kaže, za njega zna ceo Tunis. Tito je bio, objašnjava Karim, dobar prijatelj sa njihovim prvim i doživotnim predsednikom Republike Tunis Habibom Burgibom.

Spisak velikana dopunjuje Meri Onah iz Nigerije: Nikola Tesla, Milutin Milanković, Mihajlo Pupin....

– U Nigeriji me čeka muž. Ostavila sam ga kako bih naučila srpski jezik, doktorirala na vašem Medicinskom fakultetu i vratila se u domovinu da radim. Naš obrazovni sistem nije stabilan i nisam sigurna da li bih ikada u Nigeriji mogla da steknem to zvanje – kaže Meri i odmah, uz pomoć svog zemljaka Edvina Ijasela, postavlja pregršt pitanja o našim političkim problemima i usmerenjima. Njih dvoje su dobro informisani o aktuelnim zbivanjima u zemlji. Interesuje ih situacija na Kosovu, ali i čemu se Srbi mole dok pevaju „Bože pravde”. Edvina, studenta mastera na ekonomiji, zanima konkretan politički angažman jer, objašnjava, želi da doprinese poboljšanju u ovim teškim vremenima.

– Ovde je velika većina ljudi ljubazna prema nama. Ali ima i onih drugačijih, koji ne vole nas crne kože, dva puta sam bio na meti takvih. I to želim da promenim. Zašto ne bismo stvarali i gajili prijateljstva, umesto što vodimo ratove – sažima Edvinsvoj „politički manifest”.