У школу од осам до пола пет

Министарство планира да Скупштина Србије у децембру разматра три образовна закона – о основној школи, о средњој школи и о образовању одраслих. Ми ћемо предложити измене, а шта ће од тога бити усвојено и да ли ће бити неких амандмана, зависиће од посланика – рекао је за наш лист мр Желимир Попов, помоћник министра просвете и науке за предшколско и основно образовање и васпитање.

По његовим речима, нацрт закона о основној школи би требало да буде готов до краја месеца, а потом да крене јавна расправа. Циљ је да се побољшају услови рада ученика, наставника и школа, а у изради нових законских решења учествују и представници синдиката, професори, директори…

– Морамо полако да пређемо на једносменски рад у школама. Мораћемо да се преструктурирамо, да видимо колико нам је потребно нових школа и да ли све могу да раде у једној смени, односно да се школа отвори у осам, а затвори после пет часова. То не значи да ће све школе радити у једној смени, већ оне у којима има услова за то – каже помоћник министра.

Иначе у Србији се у 22 школе ради у три смене, само у Београду је више од 50 школа са по 1.300 ученика, а према подацима синдиката, рекордери су поједине школе у Новом Пазару, Винчи, Ивањици и Прешеву са до 2.500 ђака.

– Има доста ствари које радимо као пројекте – инклузија, ДИЛС; Друга шанса, завршни испит… то је материја која сад мора да уђе у закон. Створићемо претпоставке за бржу измену наставних програма, који се од 2004. године до сада нису мењали. Осам година је прошло, а ми бисмо морали да за сваку генерацију припремимо по нешто ново. Дакле у питању ће бити рокови, а не сами наставни планови и програми, њих усваја Национални просветни савет – објашњава Попов.

Законом ће се регулисати продужени целодневни боравак, а родитељи и општина ће се договорити око начина плаћања јер министарство вероватно неће имати пара.

Ради се и на регулисању превоза ученика и то тако да најмлађи, они од првог до четвртог разреда, буду потпуно заштићени јер, додаје Попов, свака школа мора да зна како им дете долази на часове. Повратак ђачких кухиња је планиран како би се, где год то може, поправила исхрана деце која се данас хране углавном у пекарама, више ће се обратити пажња и на додатну наставу и слободне активности, а биће афирмисан и рад ученичких задруга.

– Средње образовање касни мало, основно је готово, Унија синдиката просветних радника ради на тим изменама. Обећана је стручна јавна расправа и то је нама јако важно јер се оне обично заврше тако што се негде у сали прича два сата. Зато ћемо од Министарства тражити да расправа буде одржана како би рекли шта ту не ваља – каже Миодраг Сокић, председник Форума београдских гимназија и координатор Конференције гимназија Србије.

По мишљењу професора, једносменски рад у средњим школама би било идеално решење, али оно тренутно није могуће.

Када је реч о трећем закону – о образовању одраслих, жеља просветних власти је да смањи стопу неписмености и омогући званичну признатост знања стеченог у институцијама и организацијама које нуде неформално образовање. То су вештине и знања која се стичу на отвореним и радничким универзитетима, или у невладиним организацијама.

У Србији око 1,5 милиона грађана нема завршену основну школу, а на тржишту раде је око 800.000 незапослених.

Блажо Перовић, председник, и Павле Будинчевић, портпарол Српског удружења институција за образовање одраслих, кажу да су чланови овог удружења животно заинтересовани да се у ову област уведе ред и да се коначно легализује црно тржиште услуга, али да је овакав нацрт – потпуно неприхватљив.

– Образовање одраслих се своди на стручно образовање, а стручно образовање на обучавање, па добијамо заправо закон о обучавању. Фаворизују се средње школе, а читава мрежа институција остаје у правном вакууму – каже Перовић.

Иван Ковачевић који се испред Уније послодаваца бави образовним проблемима указује на то да у Србији не постоји евиденција институција које се баве образовањем одраслих и да само у Београду ради око 1.000 разних агенција за подучавање одраслих, да не говоримо о онима који раде на црно. Он износи и податак да је у последњој деценији само 10 одсто одраслих прошло кроз средње стручне школе, а да су образовање осталих 90 одсто реализовале ваннаставне институције.