На небу грми, у глави сева

И ова јесен ће донети доста проблема метеоропатама, прогнозе кажу да ће се на сваких неколико дана смењивати топло и хладно време а то је управо оно што најмање одговорима људима на чије здравље утичу временске прилике. Пре недељу дана сви смо осетили шта значи када се температура спусти за двадесетак степени, а такви падови и температурни скокови карактерисаће и наредни период кажу у Хидрометеоролошком заводу Србије. Зато повећани опрез, мање нервирања, редовна терапија и више времена у кући уобичајени су савети за све оне који тешко подносе ћуди неба, а то су астматичари, срчани болесници, реуматичари, хипертоничари...

Ко су заправо метеоропате? Одувек је било оних који нису ни чули временску прогнозу, али на основу бола у потиљку знају да ће ускоро почети да грми, или кад осете мучнину знају да се спрема киша, због јаког ветра постају напети и раздражљиви, а оморина их чини слабима – и најмањи напор им је право мучење... Зато су често били и „најављивачи” времена, пошто није било медија и метеоролога други људи су на основу њихових тегоба и повећане осетљивости могли да закључе какво их време очекује.

О метеоропатији се говорило и у античко доба. Још је Хипократ пре две и по хиљаде година упозоравао да од ћуди времена посебно треба да се чувају хронични болесници. Занимљиво је и да је у Дубровачкој републици постојао пропис према којем се закони нису доносили кад су дували јужни ветрови, за које је познато да утичу на расположење и концентрацију. У неким градовима Медитерана се, при процени за почињена кривична дела, узимала као олакшавајућа околност чињеница да је дело почињено за време док је дувао југо. Па ипак, почетком двадесетог века ретко је ко знао за метеоропатију, али је већ четрдесетих година прошлог века 15 посто светског становништва почело да уочава везу између промене времена и здравља.

Астматичари као лакмус

Интересантно је да се последњих деценија нагло повећава број метеоропата, а одговор зашто је то тако лежи у чињеници да се савремени човек све теже адаптира на природу јер све више проводи времена у вештачким, климатизованим просторијама.

Др Анђелико Буњоли са Института климатолошке медицине на Миланском универзитету метеоропатију дефинише као групу симптома и реакција које се манифестују када дође до промена једног или више метеоролошких фактора (температура и влажност ваздуха, ветар, атмосферски притисак, киша и грмљавина, ефекат јонизације и број сунчаних дана у години).

Шта на то кажу метеоропате, како они дефинишу своје проблеме, шта осећају?

Ево неких одговора: „Када је тмурно, облачно и притисак низак осећам као да ми се неки огроман терет спустио на леђа, главу и стомак…”

„Имам 38 година. Кад се мења време лупа ми срце и јако прескаче. Уморна сам и депресивна...”

„Лета теже подносим а имам само 27 година. Једино се супер осећам зими када су температуре увек исте...”

– Метеоропате унапред знају да се мења време, осећају вртоглавицу, умор, бол у костима, „вуче их кревет”. Од давних времена је познато да су сликари, научници, креативци, музичари имали неке своје фазе и свој биоритам па су их проглашавали за лењивце јер су и по два-три дана, кад се мења време, проводили у кревету – каже др Нада Мацура из Градског завода за хитну помоћ и из свог искуства напомиње да су астматичари осетљиви као лакмус, чим се повећа влажност ваздуха они осећају тегобе, хипертоничари реагују на промене у барометру, ако се смањује ваздушни притисак расте крвни притисак и обрнуто, срчани болесници реагују и на топло и на хладно време, млађи су обично поспани и питају се „шта ми је данас”.

Иако неки стручњаци сматрају да су за метеоропатске реакције главни кривци електромагнетни таласи, др Нада Мацура сматра да на нагле промене температуре, влажности ваздуха, атмосферског притиска и брзине ветра не бисмо реаговали да није све више стресних ситуација којима смо изложени.

– Истраживања метеоропатије код нас почела су 1982. године а спроводи их Републички хидрометеоролошки завод Србије у сарадњи са Хитном медицинском помоћи. Резултати до којих се дошло врло су корисни за лекаре који могу на основу њих да предузму превентивне мере – напомиње биометеоролог Јасминка Смаилагић, начелница у Хидрометеоролошком заводу Србије.

Топло – хладно

Она истиче да је биометеорологија грана метеорологије која се све више развија, стручњаци ове области постали су редовни учесници конгреса ургентне медицине. Њихова знања и предвиђања како одређене временске прилике могу да утичу на здравље људи веома су корисна и помажу лекарима да предупреде или умање штетан утицај наступајућег хладног или топлог таласа.

По речима Јасминке Смаилагић људи могу да осете промене времена од 4 до 48 сати унапред. Јављају се астматични напади, костобоља, пробадања у грудима, све у зависности о којој врсти болесника је реч, а проблеме имају и здрави, обично се јавља несаница ноћ пре јаког захлађења, или повећана раздражљивост, за шта је крива повећана концентрација позитивних јона у атмосфери. Кад прође тај хладан фронт расте концентрација негативних јона који поправљају расположење.

– Данас се све више обраћа пажња и код нас и у свету на временске прилике, али се у томе и претерује. Увек наглашавам да човек треба да направи разлику између метеоропатије и свог здравственог стања. Ако неко има проблеме са срцем, плућима, или главобољом треба да оде код лекара, не може свако погоршање да припише промени времена. Ако је време стабилно они са лошим крвотоком и старије особе се адаптирају, неће имати тегобе. Ако се спрема промена број хитних интервенција расте и то у периоду када обични људи још не осећа или нема информацију да ће доћи до промена – каже др Нада Мацура и напомиње да метеоропате боље подносе када се време мења из топлог у хладно него обрнуто.

Човек треба да је васпитан да живи у складу са самим собом и својом околином и поднебљем. Да смо физички и психички сређенији и да имамо више новца не би толико тражили узроке у времену, овако потребан нам је дежурни кривац, каже др Нада Мацура.

Треба напоменути и да људски организам има велику способност прилагођавања. Када се дешавају метеоролошке промене човек је најосетљивији у прва два дана, а после тога се већ адаптира, па макар наступила и оштра и хладна зима. Постоји још један лековит фактор на који указује наша Јасминка Смаилагић. Ако смо весели, добро се проводимо и лепо нам је у неком пријатном друштву нећемо толико обраћати пажњу што преко Карпата надолази хладан талас па нас понекад штрецне колено.

---------------------------------------------

Напада и здраве и болесне

Назив метеоропатија води порекло од грчких речи meteoron, што значи небеска појава и pathos, што значи болест. Основна метеоропатија јавља се код здравих особа у виду промене расположења, осећања физичке слабости или болова за време временских промена, а секундарна код оних који већ пате од неке хроничне болести, па се њихово стање додатно погорша. Сматра се да данас од неке форме метеоропатије пати око 30 одсто целокупне светске популације.

------------------------------------------

Профил метеоропате

Центар Светске здравствене организације у Милану описао је просечног метеоропату као жену која има повишен крвни притисак, иако брине о свом здрављу, која тешко контролише осећања и не воли зиму. Преосетљивост на временске прилике показује свака пета особа од 20 година, свака трећа од 40 и свака друга после 60. Иначе, две трећине метеоропата су жене.  

----------------------------------------------

Светлост је савезник

Научници са универзитета у Мичигену су утврдили да су испитаници који су у пролеће проводили бар пола сата дневно напољу имали боље расположење у односу на оне којима се свакодневни живот одвијао у затвореном простору. Особе које су сваког дана бар по пола сата биле на отвореном испољавале су веће опште задовољство, имале су већи капацитет меморије и показивале су израженије креативно мишљење.

------------------------------------------

Како ублажити метеоропатске тегобе?

Хронични болесници и метеоропате требало би редовно да прате биометеоролошку прогнозу и понашају се у складу са упутствима. Њима се препоручује арома терапија, јаки мириси поморанџе и лимуна, чоколада, масажа, музика, туширање… јер здрава исхрана, конзумирање воћа, поврћа и течности (воде и биљних чајева) може да ублаже тегобе настале услед промене времена. Не препоручују се превише расхлађена и слатка пића, као и алкохол.
Неопходно је обезбедити довољну количину сна и одмора у току дана
Препоручује се умерена физичка активност и боравак у природи – ако то временске прилике дозвољавају.

----------------------------------------------------------

Биолошко порекло метеоропатије

Претпоставља се да се симптоми метеоропатије јављају јер временске промене, нарочито долазак хладног ваздуха, подстичу стварање адренокортикотропног хормона, АЦТХ-а (хормона стреса) који лучи хипофиза, што доводи до стварања осећаја тескобе и раздражљивости. Истовремено се смањује лучење ендорфина, који представља природно средство против бола, услед чега се праг бола смањује у великој мери. Повећана концентрација адренокортикотропног хормона (АЦТХ-а) и пад ендорфина умањују одбрамбени капацитет организма и снижавају расположење.

Исто тако, излагање сунцу подстиче лучење сератонина, неуротрансмитера који утиче на појаву веселог расположења. Супротно, недостатак сунчаних сати, облачно и кишно време утичу на стварање меланина који људе чини поспаним.