Корпа, ипак, отежала

ТЕМА ДАНА
Посматрајући децембар 2005. године цене на мало у Србији, према подацима из прошлог месеца, повећане су за 6,5 одсто, а трошкови живота за 5,9 процената. На питање да ли у Србији расте куповна моћ, трговци и економисти имају различите одговоре. Иако нека истраживања показују да четворочлана породица у Србији, са два запослена члана која примају просечну зараду (од око 270 евра), једва успева да подмири најосновније потребе, економисти истичу да је куповна моћ у односу на 2000. годину, ипак, реално порасла. Истина, кажу економиста, у 2006. години тај позитивни тренд раста био је нешто блажи у односу на претходни период. Треба, наравно, узети у обзир да је развијеност у Србији доста неуједначена па ће се о сиромаштву сигурно различито говорити у престоници или на крајњем југу Србије.

Како тврде у "Делти", просечна потрошачка корпа у њиховим супермаркетима знатно је већа у односу на 2005. годину – за готово 20 процената. Потрошачи су у њиховим супермаркетима и количински више куповали, али када се сви параметри узму у обзир, трговци и даље не могу са сигурношћу да одговоре да ли је и за колико порасла куповна моћ становништва. Скок цена је, истичу, пратио пораст инфлације, а како она није била већа од 7,5 процената, произлази да су потрошачи заиста опуштеније пазарили. Економисти, међутим, истичу да је експанзија потрошачких кредита, што значи и све већа задуженост грађана, имала велики утицај на повећање кућног буџета грађана.
Ипак, за разлику од других држава у окружењу тржиште Србије је и даље релативно затворено, па због мање конкуренције произвођачи и трговци још немају разлога да обарају цене и одрекну се доброг дела маржи. Резултат недостатка конкуренције је, како је показало недавно истраживање "Политике", да  Београђани неке од основних намирница плаћају и до 50 процената више него становници Прага. 
Рецимо, за свакодневну куповину основних потрепштина у Чешкој је довољно издвојити 400 динара, док ће једнако напуњена корпа у престоници коштати потрошача око 200 динара више. Највеће изненађење је, свакако, чињеница да у овој држави највећи светски произвођачи притиснути конкуренцијом обарају цене своје робе. Тако, чоколада "милка" стаје 55 до 60 динара, а дволитарска "кока-кола" од 70 до 75 динара. За сваки од ових артикала Београђани издвајају и од један и по до три евра више.

Водећи домаћи трговци, који све чешће трпе опаске да је скупоћа у директној вези са висином њихових маржи, правдају се да није баш тако. Они наредну, 2007. виде као годину конкуренције и предвиђају долазак познатих ланаца супермаркета на овдашње тржиште. 

– А када, рецимо, велики трговински гиганти, као Реве група или немачки Алди, и стигну у Србију, они ће донети робу својих произвођача и радиће са малим маржама. Цене ће почети да падају. То значи да ће и наши произвођачи, чија је технологија застарела у односу на развијене државе, бити принуђени да снижавају цене. Многи од њих због тога неће опстати, биће отпуштања и то ће довести до зачараног круга. Цене ће бити ниже, али ће домаћа индустрија бити у лошијој позицији – тврде домаћи трговци и истичу да је у овом тренутку интересовање иностраних ланаца за Србију велико, али да се прави трговински рат на овим просторима очекује тек за две до три године.