Две Србије у Гучи

Гуча – У порти цркве Светог архангела Гаврила у Гучи јуче по подне се, као и пре тачно пола века на истом месту, разлегла химна „Са Овчара и Каблара”, којом најбољи трубачи Србије означавају свој годишњи састанак и мегдан, и почетак традиције која је светом пронела добар глас о нашој отаџбини. Српска православна црква јуче је славила Покров пресвете Богородице а и за сабораше је ово било црвено слово, јер су се 14. октобра 1961. први пут састали у Гучи на првом Сабору.

– Током пола века на позорници у Гучи свирало је 1.059 оркестара са 10.870 трубача, а кроз 51 Сабор прошло је 16 милиона гостију. Или, у просеку, сви становници Србије по двапут – подсетио је Слободан Јоловић, председник Саборског одбора и председник општине Лучани, и позвао на 52. Сабор од 6. до 12. августа 2012.

Као и на првом Сабору, на јучерашњој репризи од 15 сати на позорници у порти свирала су, не такмичећи се већ само саборашима за мерак, четири оркестра. Три из Драгачева, чији су капелници Гвозден Росић из Ртију, Горан Ранковић из Гуче и Милош Перишић и Горачића, а у госте је позван оркестар Дејана Лазаревића из Пожеге, који је победио ове године. На позорници се појавио и Драган Јовановић (75) из Дљина код Лучана, шеф победничког оркестра на првом Сабору.

И пре пола века у Гучи се тражило место више (Фо­то Са­бор тру­ба­ча)

Пре пола века (била је субота) први Сабор у Гучи отворио је Властимир – Лале Вујовић (1922–1997), председник ОК ССРН и Организационог одбора: „Овде је немогуће давати ма какав знак за почетак јер је то већ неко учинио, било као гост, било као организатор. Ко је то, то не зна нико, јер све ово што видите и чујете сачињава саставни део Сабора”.

Сви оркестри учесници тада су имали право на по пет нумера, од којих две обавезне: „Са Овчара и Каблара” и „Бледи месец загрлио звезду Даницу”, затим два кола и један марш. Међу оркестрима победила је капела Драгана Јовановића из Дљина, док је прва труба Сабора постао Десимир Перишић (1919–1983), коме је одмах наденут надимак драгачевски Хари Џемс. Трубачи из Драгачева победили су само на том Сабору и никад више, а одржано их је још педесет.

У Гучи је и пре тога одржаван народни сабор на овог свеца, а тог поподнева у варошици се окупило чак 5.000 гостију, тискајући се око позорнице и у две угоститељске шатре које су, обе у порти, држали Драгољуб Миливојевић из Котраже и Мишо Мијатовић из Виче. Тада се јело овнујско месо, а пили клакер, боза и љута.

– Сабор је велики празник наше државе и народа, празник трубе. А Покров је био народни скуп који смо звали Сабор последњег виђења, јер ако се заљубљени тада не договоре, онда нема ништа до следећег пролећа – сећа се Никола – Ника Стојић, песник и вајар из Гуче и један од троје живих од десеточлане екипе домаћина која је организовала први Сабор.

Збор трубача у Гучи јуче, на 50 година од првог Сабора (Фото Г. Оташевић)

У трошковнику првог Сабора стоји да је приход био 213.319 динара и остварен је из буџета гучке општине и радних организација. Домаћин није наплаћивао улазнице нити се бавио рекламним пословима.

– Све је то рађено без обезбеђених средстава, на чисто аматерској основи. Трубачи су годинама у Гучи спавали у школским учионицама, на слами простртој по патосу и покривеној старим ћебадима, и хранили се војнички, у ђачкој кухињи смештеној у зградици испод школе, која је касније срушена. Али, неки од њих су захваљујући управо Гучи и Сабору постали светски познати музичари, имена о којима се прича с поштовањем – каже за „Политику” Јовиша Славковић, књижевник из Гуче и дугогодишњи директор Дома културе у варошици.

--------------------------------------------------------------------

Идеју за Сабор трубача дао новинар „Политике”

Историчар Народног музеја из Чачка Милош Тимотијевић у књизи „Карневал у Гучи” документује да је идејни оснивач Сабора у Гучи Благоје Радивојевић, дугогодишњи новинар „Политике”, дописник из Чачка и касније уредник у редакцији.

Тимотијевић бележи:„Идеја да се организује Драгачевски сабор трубача дошла је готово случајно. Благоје Радивојевић запазио је 1961. на железничкој станици у Чачку како трубачи испраћају једну радну бригаду. Радивојевић је људима из Народног одбора општине Лучани предложио да у оквиру манифестације ’Драгачево кроз песму и игру’ уврсте и трубаче, као посебно музичко наслеђе овог краја Србије.”