Колтрејн ме је заразио џезом

Пијанисткиња Анат Форт, гошћа предстојећег Београдског џез фестивала, музикувиди као разнобојни мозаик звукова. Одрасла је у Израелу, а школовала се у Америци, где и данас живи.Њене композиције одликује разноврсност жанровских утицаја, а два албума, која је снимила за угледну кућу ЕЦМ, одлично су оцењена.

Анат Форт ће свирати првог дана фестивала, 27. октобра, у Дому омладине, а у разговору за наш лист најављује да ће публици представити дуо програм, уз басисту Герија Ванга, а репертоар ће се, углавном, базирати на последњем албуму „And If”, који је проглашен једним од најбољих џез издања у прошлој години.

Ова пијанисткиња, која сваког јутра медитира и вежба тај чи, на клавиру је почела да свира јер је, како кроз смех каже, „изигравала добру девојчицу”. Ни џез је није привлачио:

– Осамдесетих сам слушала поп: од Дејвида Боуија, Ника Кершоа, Елвиса Костела, Фила Колинса, до „Man at Work”, Мајкла Џексона и Мадоне. Волела сам да слушам и ритмове из мојих крајева, са Блиског истока, а наравно и класичну музику. Али, нисам мислила да ћу се икада професионално бавити музиком.

Присећа се да је одувек нешто импровизовала, чак и док је изводила класична дела у школи, што њени професори никако нису могли да разумеју. И када је први пут чула џез на радију – заљубила се, схвативши да је такав свет импровизације нешто што јој савршено одговара:

– Слушала сам, превасходно, Џона Колтрејна. Он је, дефинитивно, „одговоран” за моју љубав према џезу. А онда је на ред дошао и Кит Џерет, који је и данас један од мојих џез хероја.

Анат Форт не воли да је називају израелском композиторком или блискоисточном пијанисткињом, јер, како каже, није љубитељ било каквих категоризација:

– Нема то везе ни са Израелом, нити с Блиским истоком, понекад чак не волим да себе називам џез пијанисткињом, јер џез означава један веома широк спектар. За себе волим да кажем да сам музичар који импровизује. Када ме људи питају како звучи моја музика, ја им кажем: само слушајте те разнолике ритмове.

Њена селидба у Америку била је, признаје, истовремено и тешка одлука и остварење сна. Али Америка ју је привлачила, јер је ту џез рођен.

– Хтела сам да учим на извору. Али, и пре него што сам почела да студирам тамо, посетила сам Њујорк и заљубила се у тај град. Претпостављала сам још тада да ћу једнога дана живети ту. Додуше, волим и мој Тел Авив. А на срећу, посао ми је такав да много путујем и немам осећај да сам на једном месту превише дуго.

А на питање шта то Њујорк има, и због чега сви џез музичари хрле у овај град, Анат одговара:

– У Њујорку имате безброј могућности, нарочито за џез музичаре. Нажалост, и у Њујорку данас има све мање места за свирку. Али, иако се многи клубови затварају, људи још увек долазе. А количина музике, квалитет, дијапазон и бројност музичара који ту стварају не постоје нигде другде.