Потрага за Гадафијевим ракетама

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – САД у Либију шаљу чак неколико десетина професионалаца да тамошњим властима помогну у лоцирању иуништавању противавионских ракета похараних из војних магацина Гадафијевог режима. У складу са политиком војног неангажовања на либијској територији, на овим пословима радиће „бивши војници” који нису у униформама, али су стручњаци за ово оружје које би могло да буде претња међународној безбедности.

Како пише „Вашингтон пост”, слање ових експерата је део рапидно ширећег програма обезбеђивања либијског конвенционалног оружја, за шта је обезбеђено 30 милиона долара.

Према проценама које су се појавиле на почетку либијског сукоба, у војним складиштима режима налазило се око 20.000 ракета руске и бугарске производње типа СА-7 и СА-7б. Реч је о портабл ракетним лансерима – нишани се и испаљује с рамена – типа „стингер”, иначе оружју које је у другој половини осамдесетих муџахединима у Авганистану омогућило да постигну војни преокрет у борби против совјетске окупације.

Лансер са ракетом домета од око три километра тежак је иначе око 20 килограма. Мада не представља претњу војним авионима, са њим могу да се обарају хеликоптери и путнички авиони приликом полетања и слетања. У редовним приликама на црном тржишту вреде неколико хиљада долара, али у оваквим ситуацијама – када се нагло повећава понуда (као што се то десило после распада режима Садама Хусеина у Ираку после америчке инвазије) – цена пада и на 500 долара.

Главна брига је да би знатан број ових ракета могао да доспе у руке Ал Каиде и њених афричких и блискоисточних филијала. Према извештају „Њујорк тајмса” из Каира, египатске власти су у четвртак ухапсиле пет малих група које су транспортовале оружје из Либије, укључујући и ове ракете са лансерима. У ранијим вестима је помињано да су ракете из Гадафијевог арсенала сигле у Мали, где је активна Ал Каида исламског Магреба.

„Вероватноћа да је Ал Каида у стању да из Либије прокријумчари неке од ракета је веома велика”, изјавио је ТВ мрежи Еј-Би-Си Ричард Кларк, бивши саветник Беле куће за антитероризам.

Процене колико је ових ракета нестало нису прецизне: у америчкој штампи се помиње број од 10.000, док процене НАТО-а говоре о око 5.000.

С обзиром на то да у Либији још није формирана нова влада, нити да Прелазни савет побуњеника, који сада у тој улози контролише целу територију, уверљиво звуче речи адмирала НАТО-а Ђанпаола ди Паола – да би руски „стингери” могли да се нађу у рукама опасних муштерија „од Кеније до Кундуза” (у Авганистану).

Тимови који се шаљу одавде номинално су приватне фирме у статусу коопераната, који су уговоре потписали са Стејт департментом. Један од начина да се ракете које су, кад су падала Гадафијева упоришта, одвожене навелико, у пртљажницима аутомобила, комбијима, па чак и великим камионима, јесте програм откупа, што би у хаотичној послератној ситуацији могао да буде мамац за њихове поседнике.

Овој акцији дат је „хитан” карактер, с обзиром на то да се, према речима Мајка Роџерса, председавајућег Обавештајног комитета Представничког дома Конгреса – „прозор за обезбеђивање оружја расутог по Либији брзо затвара”.