Potraga za Gadafijevim raketama

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – SAD u Libiju šalju čak nekoliko desetina profesionalaca da tamošnjim vlastima pomognu u lociranju iuništavanju protivavionskih raketa poharanih iz vojnih magacina Gadafijevog režima. U skladu sa politikom vojnog neangažovanja na libijskoj teritoriji, na ovim poslovima radiće „bivši vojnici” koji nisu u uniformama, ali su stručnjaci za ovo oružje koje bi moglo da bude pretnja međunarodnoj bezbednosti.

Kako piše „Vašington post”, slanje ovih eksperata je deo rapidno širećeg programa obezbeđivanja libijskog konvencionalnog oružja, za šta je obezbeđeno 30 miliona dolara.

Prema procenama koje su se pojavile na početku libijskog sukoba, u vojnim skladištima režima nalazilo se oko 20.000 raketa ruske i bugarske proizvodnje tipa SA-7 i SA-7b. Reč je o portabl raketnim lanserima – nišani se i ispaljuje s ramena – tipa „stinger”, inače oružju koje je u drugoj polovini osamdesetih mudžahedinima u Avganistanu omogućilo da postignu vojni preokret u borbi protiv sovjetske okupacije.

Lanser sa raketom dometa od oko tri kilometra težak je inače oko 20 kilograma. Mada ne predstavlja pretnju vojnim avionima, sa njim mogu da se obaraju helikopteri i putnički avioni prilikom poletanja i sletanja. U redovnim prilikama na crnom tržištu vrede nekoliko hiljada dolara, ali u ovakvim situacijama – kada se naglo povećava ponuda (kao što se to desilo posle raspada režima Sadama Huseina u Iraku posle američke invazije) – cena pada i na 500 dolara.

Glavna briga je da bi znatan broj ovih raketa mogao da dospe u ruke Al Kaide i njenih afričkih i bliskoistočnih filijala. Prema izveštaju „Njujork tajmsa” iz Kaira, egipatske vlasti su u četvrtak uhapsile pet malih grupa koje su transportovale oružje iz Libije, uključujući i ove rakete sa lanserima. U ranijim vestima je pominjano da su rakete iz Gadafijevog arsenala sigle u Mali, gde je aktivna Al Kaida islamskog Magreba.

„Verovatnoća da je Al Kaida u stanju da iz Libije prokrijumčari neke od raketa je veoma velika”, izjavio je TV mreži Ej-Bi-Si Ričard Klark, bivši savetnik Bele kuće za antiterorizam.

Procene koliko je ovih raketa nestalo nisu precizne: u američkoj štampi se pominje broj od 10.000, dok procene NATO-a govore o oko 5.000.

S obzirom na to da u Libiji još nije formirana nova vlada, niti da Prelazni savet pobunjenika, koji sada u toj ulozi kontroliše celu teritoriju, uverljivo zvuče reči admirala NATO-a Đanpaola di Paola – da bi ruski „stingeri” mogli da se nađu u rukama opasnih mušterija „od Kenije do Kunduza” (u Avganistanu).

Timovi koji se šalju odavde nominalno su privatne firme u statusu kooperanata, koji su ugovore potpisali sa Stejt departmentom. Jedan od načina da se rakete koje su, kad su padala Gadafijeva uporišta, odvožene naveliko, u prtljažnicima automobila, kombijima, pa čak i velikim kamionima, jeste program otkupa, što bi u haotičnoj posleratnoj situaciji mogao da bude mamac za njihove posednike.

Ovoj akciji dat je „hitan” karakter, s obzirom na to da se, prema rečima Majka Rodžersa, predsedavajućeg Obaveštajnog komiteta Predstavničkog doma Kongresa – „prozor za obezbeđivanje oružja rasutog po Libiji brzo zatvara”.