Економијом против исељавања

Интензивна економска интеграција са привредом у осталим деловима Србије, као и са окружењем, затим унапређење квалитета живота становништва, односно смањење сиромаштва српских заједница на Космету и заустављање исељавања припадника српске заједнице из покрајине – основни су циљеви Стратегије дугорочног економског развоја српских заједница на Косову и Метохији коју је на јучерашњем састанку усвојио Економски тим за КиМ и југ Србије. Стратегија дугорочног економског развоја српске заједнице на Космету урађена је с циљем да се, како је на јучерашњој конференцији за новинаре рекао шеф Економског тима др Ненад Поповић, привреда српских заједница што брже и што ефикасније економски интегрише са привредом у свим деловима Републике Србије. Иначе, ово је први документ оваквог карактера који је урађен после 1999. године и садржи 500 страница. Усмерен је на остварење искључиво економских циљева и напретка, па је стога вишеструко значајан документ не само за Србе на Космету већ и за целу Србију, а и за стабилност у региону. Кључни елементи стратегије, како је рекао др Поповић, јесу унапређење квалитета живота становништва, али и – што је можда још и важније – заустављање исељавања припадника српске заједнице са Космета. Ова стратегија је усредсређена на развој инфраструктуре, затим на образовање, запошљавање, као и на мере за подстицање инвестиција. У њеној изради учествовали су еминентни стручњаци Србије, али су коришћене и најсавременије светске методологије. Као модел коришћен је, рецимо, метод Ирске и Словачке.
За имплементацију Стратегије за идућу годину неопходно је да се обезбеди 70 милиона евра. У почетку средства ће прибавити Влада Србије, а ослонац ће бити и Национални инвестициони план. Но, главни "финансијери" требало би да буду директне међународне инвестиције.
Стратешки економски приоритети овог документа су, између осталог, унапређење инфраструктуре, односно обезбеђење енергетске стабилности на Космету, затим изградња нових и реконструкција постојећих путева, признавање лиценце Телекома и повраћај имовине или надокнада за узурпирану имовину јавних предузећа. Други приоритет по важности јесте образовање, односно реорганизација мреже високошколских установа на Космету, реформа образовних програма, афирмација студија на даљину, као и одлука за започињање пословања у овој области. Ништа мање, како каже др Поповић, није важан ни економски приоритет у виду запошљавања и то кроз развој малих и средњих предузећа на Космету. Ту је и изградња подстицајног амбијента за пословање на КиМ, као и инвестиције већих размера, пре свега домаћих, али и страних компанија.

Стратегија, по др Поповићу, представља општи оквир за усклађивање напора Владе Републике Србије и свих економских институција да се обезбеди економски и друштвени просперитет свих грађана који живе на Космету. Основно полазиште Стратегије била је пак чињеница да се ради о подручју које је тренутно под патронатом међународне заједнице, у коме је српским заједницама безбедност највећи проблем и подручју које је суочено са бројним економским, социјалним, демографским и кадровским проблемима. Сврха израде Стратегије је активирање локалних потенцијала и програмских визија даљег развоја српских средина на Космету.

Докуменат је подељен на три најважније области: привреду, инфраструктуру и људске ресурсе. У оквиру сваке од ових наведених области акценат ће бити на потенцијалима српских средина на Космету.

Одговарајући на на наше питање – колико је реална имплементација ове стратегије ако се узме у обзир да је покрајина под протекторатом међународне заједнице, др Ненад Поповић је рекао да је тачно да је овај документ рађен у врло неспецифичним условима. Без обзира на тренутно стварно стање у покрајини, шеф Економског тима за Космет је убеђен да је врло реална имплементација овог документа. Поготово, ако се не буду у њеној реализацији "сударали" са бирократским препрекама, рецимо у области енергетике и пољопривреде. "Мислим да ће међународна заједница, чијим представницима ћемо презентовати овај документ крајем јануара и почетком фебруара, Стратегију прихватити као модел привредног развоја на КиМ. Она је, тврдим, на ’путу’ којим се креће и Светска банка."