„Лек” за срчане болести лежи у превенцији

Кардиоваскуларне болести, посебно коронарна болест и инфаркт миокарда, представљају водеће узроке смртности у нашој земљи, а према неким подацима годишње на овим просторима као последица ових обољења живот изгуби око 59.000 људи. Анализа Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” за 2010. годину показују да болести срца и крвних судова све више погађају жене и да је смртност од ових болести у женској популацији порасла за пет, а у мушкој за 0,2 одсто од 2002. године. Женску популацију више захвата и морталитет од цереброваскуларних болести.

Према речима проф. др Горана Рађена, угледног интернисте-кардиолога и новог директора Дома здравља „Једро”, пацијенте у  ординације кардиолога најчешће доводи хипертензија и нерегулисани крвни притисак. Он у разговору за наш лист каже да је важно да стручњаци реагују на време и да пацијента прегледају у потпуности, што подразумева кардиолошки преглед, ЕКГ и ултразвук срца, као и утврђивање да ли болесник има промене на очном дну.

– Пацијент мора да се шаље и на преглед код ендокринолога и нефролога, а неопходно је да му се ураде и лабораторијске анализе.

Срећан сам што радим у установи где пацијент за сат времена може да обави све прегледе, а знам да је некад за то потребно издвојити и шест месеци у неким државним установама. Када добије анализе, пацијент има пресек свог стања у погледу артеријске хипертензије, зна се на шта би требало да обрати пажњу, али и какву би терапију у перспективи требало да узима, што је веома важно. Битан је интердисциплинарни приступ и сарадња више стручњака – објаснио је др Рађен.

Фактори који утичу на развој срчаних болести су вишеструки, а најзначајнији су повишени крвни притисак, повишене вредности холестерола у крви, шећерна болест, прекомерна телесна тежина, пушење, физичка неактивност, стрес, старење и наследна предиспозиција.

– Озбиљне земље које се баве на прави начин овом проблематиком велику пажњу посвећују превентиви, труде се да ураде све да не дође до развоја неке болести. Код једне групе пацијената ће, упркос превенцији, доћи до развоја болести, али код већине не, па је зато важно обратити пажњу на факторе ризика. Акценат треба ставити на превентиву, што је много јевтиније, боље је спречити – него лечити – додао је др Рађен.

Доктор Рађен каже да је један од његових услова приликом потписивања уговора на место директора ДЗ „Једро” био да и даље може да ради са пацијентима, као и да му је олакшавајућа околност то што има лепу сарадњу са Дарком Јелићем, директором за развој у овој установи, који има добре економске способности.

– Пријавио сам се на јавном конкурсу за место првог човека овог дома здравља, испунио сам све услове – и прошао сам. Успео сам да спојим посао лекара и посао директора. Лепо је радити у кући која је опремљена најквалитетнијом медицинском опремом, са стално ангажованим искусним медицинским тимом који чине врхунски лекари и универзитетски професори са дугогодишњим искуством. Имамо организоване систематске прегледе за грађане, којима су сви презадовољни. И странци који код нас живе долазе овде да се лече, као и они који су на пропутовању – додао је др Рађен.

Наш саговорник наглашава да би требало приватно и државно здравство да буде изједначено како је то предвиђено законом, као и да пацијенти треба да имају право да бирају хоће ли се лечити у приватној или државној установи.

Д. Давидов-Кесар