„Гиљотини прописа” без краја

У последња три месеца није постигнут битнији помак у спровођењу регулаторних реформи у Србији. Усвојена је само једна препорука тако што је формиран Регистар судских забрана који је доступан преко Интернета, што би требало да повећа правну сигурност пословања у нашој земљи.Истини за вољу, унапређена је и електронска комуникација између Пореске управе и обвезника.

Пореска управа развила је електронске сервисе за подношење пореске пријаве за ПДВ и пореске пријаве за годишњи порез на доходак грађана.Тренутно је активан само први, а према најавама, други ће моћи да се користи почетком 2012. године. То значи да би наредне пореске пријаве за годишњи порез на доходак грађана за 2011. годину, порески обвезници могли да пошаљу електронским путем.

Иако је гиљотина прописа требало да буде окончана до јуна прошле године, од 340 препорука, 108 је у фази спровођења или тек чека да дође на дневни ред. Од очекиванa 183 милиона евра уштеда, досадашњом сечом непотребних и застарелих прописа, привреда је уштедела 121 милион евра на годишњем нивоу, наведено је у Извештају спроведених реформи за трећи квартал.

Ђорђе Вукотић, шеф правног тима Канцеларије за свеобухватну реформу прописа и један од аутора извештаја, мали учинак у претходна три месеца оправдава годишњим одморима. Он подсећа да је у другом кварталу решен велики број препорука првенствено усвајањем закона о привредним друштвима, финансијском лизингу, платном промету. На питање због чега гиљотина прописа још није окончана, он је одговорио да се велики број неспроведених препорука односи на Закон о раду, али да за његову измену не постоји договор. Препоруке које се односе на овај закон су укидање радних књижица, прецизније регулисање разлога за отказ…

Виолета Јовановић, извршни директор Националне алијансе за локални економски развој, сматрада је задати рок био нереално постављен.

– Према нашем искуству, за завршетак „гиљотине прописа” потребно је око две године, или нешто више од тога. И то,уз константну пажњу јавности и такорећи свакодневни рад на томе. Додатни проблем јешто се нови закони и прописи доносе скоро свакодневно, а многиод њих често нису усклађени са потребама привреде, па се тако крај „гиљотини прописа” ни не види – објашњава Јовановићева.

Чињеница је и да велики број препорукакоје су усвојене измењенимпрописима, још нису примењене у пракси. У неким случајевима разлог за то је одложена примена прописа (нпр. Закон о привредним друштвима), а у већем броју случајева споро доношење подзаконских аката без којих се нова законска решења не могу применити. Када је реч о кашњењу са доношењем подзаконске регулативе, евидентно је одсуство одговорности за такво стање у регулаторној пракси. Тачно је да су регулатори затрпани обавезама и да је протекле две године трајао прави „регулаторни цунами” услед усклађивања српских прописа са прописима ЕУ, али та чињеница није прихватљив одговор за привреду, којој ово кашњење или продужава суочавање са скупим и компликованим процедурама или онемогућава пословање, наведено је у извештају.

Вукотић указује да је тај „цунами прописа”, то јест 1.500 прописа усвојених у протекле две године, наметнуо и неке нове административне обавезе привреди. На пример, Закон о трговини је по свој прилици увео непотребно оптерећење привредним друштвима из сектора трговине која имају обавезу да достављају Центру за развој трговине податке о њиховој трговини и трговинској мрежи, а нарочито о њеној структури. Прописано је да су трговци дужни да најкасније до 31. марта достављају податке са стањем на дан 31. децембра претходне године. Привредници су такође новим законом о шумама добили и нову парафискалну обавезу. Сви они морају да издвајају 0,025 одсто годишњег прихода у Фонд за шуме. Иако је закон усвојен пре неколико месеци, Канцеларија за регулаторну реформу ће, каже Вукотић, тражити његову измену јер тај намет треба да плаћају само загађивачи.