Свакодневни живот столица

Музеј примењене уметности у Београду уступио је изложбени простор на спрату делу колекције Владимира Мацуре. Реч је о 16 дизајнерских столица и документима везаним за деловање загребачке уметничке групе "Горгона".

Владимир Мацура није непознато име београдској публици. Пре четири године, на изложби у овом музеју која је је представљала београдске надреалисте, неки до тада непознати радови Монија де Булија, Марка Ристића или Оскара Давича били су из колекције Владимира Мацуре. У Уметничком павиљону "Цвијета Зузорић" 2003. године представљена је и збирка савремене ликовне уметности истог колекционара.

"Свакодневни живот столица" назив је дела изложбе који се односи на дизајнерска решења столица од 1900. године, односно столице од прућа Јозефа Хофмана, до чувене Бројерове столице из 1977. године која и данас може да се види у многим домовима. На овој изложби посетиоци имају прилику да погледају зелену металну столицу из бечког парка, удобне пластичне фотеље Ероа Арниоа, најпознатије и најпопуларније радове Чарлса Имса...

По речима Дејана Сандића, писца предговора у каталогу, експонати припадају средини 20. века , након Баухауса, а то је период који је дао и нове генерације дизајнера. Они су, у односу на рационализам  и функционализам прве половине 20. века, имали хуманистички приступ и изражену свест о складу са природом.

Изложбом "Свакодневни живот столица" Музеј примењене уметности наставља праксу представљања дела најзначајнијих дизајнера 20. века, будући да је пре годину дана у овом музеју била постављена изложба "Класици модерне". Тада су, у сарадњи са компанијом "Кубо" из Београда, представљена ремек-дела дизајна столица прве половине 20. века.

Други део изложбе припада авангардном покрету Горгона, у оквиру којег је стварала група уметника у првој половини 60-их година 20. века у Загребу. На питање шта повезује ова два дела изложбе, могуће је дати неколико одговора – за и против. Радоња Лепосавић, историчар уметности, који се бави овим делом поставке и текстом у каталогу, нуди неколико решења. Наука и историја уметности одговориће да Горгону и тридесетак столица из епохе не повезује ништа, психологија ће рећи да их повезује Мацура, а одговор несвесног је да их повезује човек неостварених жеља...

У забелешкама које су оставили чланови Горгоне између осталог пише да је ова група бежала од тада снажног комунизма у ирационално, неразумљиво. "Мисаона уздржаност, пасивност па и индиферентност биле су изнад голог, ироничног порицања света, нешто издвојено, ментално и непродуктивно. Горгона није била сликарска група. Околина је била констернирана, али су почели да се јављају појединци са симпатијама, из земље и изван ...".