За лакшу контролу границе
СУБОТИЦА –Досадашњи локални друмски, речни и железнички гранични прелази између Србије и Мађарске, код Бајмока на реци Тиси у Кањижи, недалеко од Суботице, и код места Ђала у Новом Књажевцу, ускоро постају међународни гранични прелази. Стога, мађарски погранични органи су наговестили да морамо да обезбедимо услове да наша државна граница буде заиста државна, с обзиром на то да од 1. јануара Мађарска улази у шенгенску зону. Став Европе је да држава о граници разговара са државом, а не са локалном самоуправом. Када се то оствари и нама ће бити олакшана контрола државне границе, јер ће се све одвијати у знаку шенгенског споразума – изјавио је за "Политику" главни полицијски саветник и начелник Регионалног центра граничне полиције МУП-а Србије Иван Ђурђевић.
Новост је у томе што сада, уласком Мађарске у шенгенску зону сви гранични прелази добијају на важности. Неће више бити важни само Келебија или Хоргош, већ и гранични прелази Бачки Брег, Бајмок и Ђала. На ова два последња гранична прелаза, одвијао се повремено и у одређено доба дана само путнички саобраћај, а то је важило само са Србију и Мађарску. Од 1. јануара они постају државни прелази и радиће нон стоп, што ће бити од велике користи за државу, рекао је Ђурђевић и додао да мора да се води рачуна о томе какви ће се путеви градити.
Дакле, Србија ће морати да обезбеди непрекидан рад поменутих граничних прелаза и прихвати измене у режиму саобраћаја. Уколико се то обезбеди гранични прелази Бајмок, Ђала и Кањижа, који су до сада користили само за држављани ове две земље, постаће међудржавни, а ако се то не оствари на време, како сазнајемо, са мађарске стране ће бити затворени.
Иначе, између Србије и Мађарске постоје и два речна гранична прелаза и то преко Дунава код Бездана и преко Тисе у Кањижи. Келебија и Хоргош, као друмски гранични прелази у потпуном су складу са европским стандардима, а то се може рећи и за железнички у Суботици. За остале, некадашње локалне граничне прелазе, држава ће морати да обезбеди потребну инфраструктуру, али и људе.
Граница између Србије и Мађарске дуга је нешто више од 174 километра, а у једном свом делу, четири километара, иде средином Тисе, што је јединствено у Европи. За контролу ове границе, потребна су поред материјалних средстава, опрема, бродови и чамци да би се она заштитила и спречио шверц било људима и наркотицима, било од евентуалног покушаја терориста да искористе овај део границе за своје активности и улазак у државе Европе.
– Циљ савременог граничног прелаза јесте да мање времена проведемо на контроли путника. Ако их ми контролишемо, не морају и гранични органи у Мађарској, али и обрнуто, када наш сусед изврши контролу, не морамо и ми то исто да радимо. То, је интегрисани систем рада, европски начин, којем тежимо као држава којој је циљ улазак у Европску унију – наглашава Иван Ђурђевић.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


