Четвртак, 18.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

За лакшу контролу границе

За лакшу контролу границе
Гранични прелаз Хоргош Фото З. Зејнели

СУБОТИЦА –Досадашњи локални друмски, речни и железнички гранични прелази између Србије и Мађарске, код Бајмока на реци Тиси у Кањижи, недалеко од Суботице, и код места Ђала у Новом Књажевцу, ускоро постају међународни гранични прелази. Стога, мађарски погранични органи су наговестили да морамо да обезбедимо услове да наша државна граница буде заиста државна, с обзиром на то да од 1. јануара Мађарска улази у шенгенску зону. Став Европе је да држава о граници разговара са државом, а не са локалном самоуправом. Када се то оствари и нама ће бити олакшана контрола државне границе, јер ће се све одвијати у знаку шенгенског споразума – изјавио је за "Политику" главни полицијски саветник и начелник Регионалног центра граничне полиције МУП-а Србије Иван Ђурђевић.

Новост је у томе што сада, уласком Мађарске у шенгенску зону сви гранични прелази добијају на важности. Неће више бити важни само Келебија или Хоргош, већ и гранични прелази Бачки Брег, Бајмок и Ђала. На ова два последња гранична прелаза, одвијао се повремено и у одређено доба дана само путнички саобраћај, а то је важило само са Србију и Мађарску. Од 1. јануара они постају државни прелази и радиће нон стоп, што ће бити од велике користи за државу, рекао је Ђурђевић и додао да мора да се води рачуна о томе какви ће се путеви градити.

Дакле, Србија ће морати да обезбеди непрекидан рад поменутих граничних прелаза и прихвати измене у режиму саобраћаја. Уколико се то обезбеди гранични прелази Бајмок, Ђала и Кањижа, који су до сада користили само за држављани ове две земље, постаће међудржавни, а ако се то не оствари на време, како сазнајемо, са мађарске стране ће бити затворени.

Иначе, између Србије и Мађарске постоје и два речна гранична прелаза и то преко Дунава код Бездана и преко Тисе у Кањижи. Келебија и Хоргош, као друмски гранични прелази у потпуном су складу са европским стандардима, а то се може рећи и за железнички у Суботици. За остале, некадашње локалне граничне прелазе, држава ће морати да обезбеди потребну инфраструктуру, али и људе.

Граница између Србије и Мађарске дуга је нешто више од 174 километра, а у једном свом делу, четири километара, иде средином Тисе, што је јединствено у Европи. За контролу ове границе, потребна су поред материјалних средстава, опрема, бродови и чамци да би се она заштитила и спречио шверц било људима и наркотицима, било од евентуалног покушаја терориста да искористе овај део границе за своје активности и улазак у државе Европе.

– Циљ савременог граничног прелаза јесте да мање времена проведемо на контроли путника. Ако их ми контролишемо, не морају и гранични органи у Мађарској, али и обрнуто, када наш сусед изврши контролу, не морамо и ми то исто да радимо. То, је интегрисани систем рада, европски начин, којем тежимо као држава којој је циљ улазак у Европску унију – наглашава Иван Ђурђевић.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.