Мењам савет за агенцију

Једна од важнијих тема коју форсирају странке у предизборној кампањи јесте и борба против корупције, а у наступима политичара могу се чути и изјаве о неопходности формирања "независне агенције за борбу против корупције".
Србија, иначе, око пет година има Савет за борбу против корупције, али ово тело до сада није могло да се похвали великом подршком ни једне од три демократске владе, због чега је више чланова тог савета од његовог оснивања подносило и оставке. Највише неспоразума између савета и власти изазивали су извештаји овог тела у којима су се помињале сумњиве приватизације, односно улога појединих министара или других државних и страначких функционера у тим пословима.

На оснивању нове агенције за сада највише инсистирају Демократска странка и Г17 плус, чији је лидер Млађан Динкић и прекјуче у Сомбору поновио ту идеју и позвао остале странке да је подрже. Динкић се, иначе, залаже за агенцију која би могла да контролише и саму владу.

Међутим, Немања Ненадић, програмски директор невладине организације "Транспарентност Србија", каже да у последњим  изјавама политичара не може да препозна оно што пише у недавно усвојеној Националној стратегији за борбу против корупције:

– У Националној стратегији, када је реч о новом телу, агенцији, видимо само надзорну функцију, предлагање и измену прописа, међународну сарадњу, као и регулисање сукоба интереса и финансирање политичких странака и изборних кампања. Било је предлога да нова агенција располаже одређеним репресивним механизмима, али тај концепт није усвојен.

А Владимир Илић, члан Председништва Г17 плус и државни секретар у Министарству финансија, каже за наш лист да "постојећи Савет за борбу против корупције није дао очекиване резултате" и да је "изгубљен смисао његовог постојања":

– Очигледно је да нема озбиљнијег помака у том делу и да Савет за борбу против корупције треба укинути.

Међутим, Верица Бараћ, председник Савета за борбу против корупције, у Илићевим речима види обрачун те странке са Саветом:

– То што говоре не базира се на чињеницама и може врло лако да се провери. Борба против корупције је и превенција и едукација и санкционисање, што је и став Савета Европе. Не постоји такво тело, које би било утемељено у Националној стратегији, а које ће да истражује, прогони, оптужује и пресуђује – тврди Верица Бараћ и додаје:

– Само систем добро повезаних и добро опремљених институција у стању је да се обрачуна са крупном, системском корупцијом у којој би, рецимо, министри били главни актери.

Божидар Ђелић, министар финансија у владама Зорана Ђинђића и Зорана Живковића и кандидат за посланика ДС-а, каже за "Политику" да постоји "велика разлика између најава које потичу из Г17 плус и концепта стварања независне националне агенције за борбу против корупције, за који се залаже Демократска странка":

– Подсетио бих да сам са својим сарадницима био креатор садашњег Савета за борбу против корупције. Неке колеге су ме и критиковале да сам "направио Франкенштајна", који уместо да нам само помаже у доношењу антикорупцијских закона користи своју институционалну позицију да нас напада. Нисам се са тиме сложио, а ова наша институционална креација била је високо вреднована у извештајима ЕУ и ОЕБС-а.

Савет за антикорупцију обрађивао је многе случајеве за које се сумњало да садрже елементе корупције. Између осталих, и стечај "Сартида", шверц шећера, који су, рецимо, снажно уздрмали владу Зорана Живковића. Ипак, наведени случајеви нису добили судски епилог, али су ставили трајан белег на прве две демократске владе.

Са актуелном владом, или, прецизније речено, једним њеним делом, Савет је, према речима Верице Бараћ, дошао у сукоб после објављивања извештаја о Националној штедионици (НШ).

– То је најкрупнији пример корупције у Србији после 5. октобра 2000. Због тога, Динкић је кренуо у праву хајку против Савета – тврди Верица Бараћ и додаје:

– Динкић је највише и умешан у корупцију у случају НШ, па је то је њихова освета. Наравно да имам доказе за ову тврдњу. Они су доступни и јавности, на нашем сајту. Ми смо то назвали "преварни посао" – када је група људи око Динкића направила за себе приватну банку од потпуно државних ресурса. Добили су државни новац (ексклузивно право исплате старе девизне штедње), пословни простор тадашњег ЗОП-а (са свом опремом и намештајем), запослене ЗОП-а (које је плаћала влада, а радили су у НШ) – на три године бесплатно, по уговору са Динкићем! Пошто то, на њихову жалост, не могу да оспоре, онда Динкић и Илић причају како Савет није оправдао своје постојање.

Оцена Верице Бараћ да су Млађан Динкић и он кренули у хајку против Савета, након извештаја о НШ, неприхватљива је за Владимира Илића:

– Ни против Савета ни против госпође Верице апсолутно немам ништа. Једноставно, неко је опште уверење да Савет није обавио мисију због које је основан. Ми немамо озбиљан помак у борби против корупције.

А о наводима Верице Бараћ да је "Динкић највише умешан у корупцију у случају НШ", Илић каже:

– То што она каже мора да се докаже и на суду. За мене су све то обичне претпоставке.

Верица Бараћ даље каже да Динкић и влада "већ три године не дозвољавају да се формира независна ревизорска институција која би контролисала буџет и фондове, па зато и не подносе завршни рачун буџета":

– Да не подсећам да смо једина држава у Европи која нема такву ревизорску институцију и где апсолутно нико не контролише јавне финансије, за које су, подсетила бих, задужени баш Динкић и Илић. Како је могуће такво понашање у институцијама које финансирају грађани, а уз то имати пуна уста "борбе против корупције"?

Оцену да не постоји контрола трошења буџетских средстава Илић назива "потпуно паушалном":

- Буџетска контрола се бави контролом трошења тих средстава и не видим ту никакав проблем. Свакако да је неопходна и централна државна ревизорска институција.

-----------------------------------------------------------

Речи и дела

На иницијативу ДС-а и Г17 плус о формирању агенције за борбу против корупције из Министарства правде су упутили примедбу да "уместо да се Динкић, а одскора и Душан Петровић, баве идејама о оснивању агенције за борбу против корупције, једноставније је било да су дошли у Скупштину како би омогућили изгласавање Закона о независном антикорупцијском телу".

"Ако Динкић каже да није постојала искрена воља у влади за борбу против корупције, онда нека објасни зашто је био уздржан по питању усвајања Нацрта закона о независном антикорупцијском телу – агенцији. Једини посао који из те области није урађен, према извештају ГРЕЦО (тела Савета Европе за борбу против корупције), јесте закон о независном ревизорском телу, што је била обавеза Министарства финансија. Реч је о телу које би контролисало и само Министарство финансија", стоји у саопштењу.

О реакцији из Министарства правде Владимир Илић каже:

– Ми ћемо свакако доћи да гласамо за закон. Имамо неколико примедби, између осталог да предлог за чланове новог тела не сме да да влада, као што је предвиђено садашњим нацртом.

Међутим, шанса да ће се посланици пре избора састати да изгласају тај закон готово да и не постоји.

-----------------------------------------------------------

Ђелић: Нисмо за укидање Савета

У време мандата Божидара Ђелића, у Министарству финансија је разрађиван план за стварање, поред Савета, и агенције за антикорупцију, као и специјализованих тимова на терену. Ђелић тврди да се у тим плановима ДС-а није ништа битно променило:

– Припремали смо и тај, завршни антикорупцијски пакет, али је обарање реформске владе од стране Г17 плус то онемогућило. Ново антикорупцијско тело, агенција, не би било нова полиција, али би располагало оперативним овлашћењима у вођењу истраге, нарочито када је реч о додиру политике, бизниса и медија. Наш план је у три дела. Прво, формирати независну агенцију за борбу против корупције. Друго, Савет за борбу против корупције не треба укинути, већ он треба да даје савете новој агенцији. И треће, формирање напокон независне ревизорске институције за све облике јавне потрошње. Мислим да би фантастичан кандидат за то место био господин Дејан Поповић, доскорашњи ректор БУ.