Од хорне до певања

Млади канадски бас-баритон Оливје Лакер (31) представиће се београдској публици сутра увече, од 20 часова, у Центру лепих уметности "Гварнеријус" у Београду. Са Лакером наступа и пијаниста Владимир Глигорић, а на програму су композиције Ибера, Сен-Санса, Вилијамса, Равела, Фореа, као и светска премијера дела "Књига" Катарине Миљковић, које је написано поводом овог концерта и посвећено младом Канађанину. У извођењу Миљковићкиног дела учествоваће и студенти Факултета музичке уметности: Душан Здравковић (контрабас) и виолончелисти: Ана Арсић, Марија Ненадовић, Јелена Михаиловић, Милица Ранђеловић, Филип Јејинић и Ана Ристић.

У јучерашњем разговору за наш лист Оливје Лакер се присетио својих музичких почетака – оца који му је пружио солидну музичку основу и са којим је често преслушавао плоче; а говорио је и о хорни, првом инструменту у који се заљубио, а касније га и свирао, додуше, само у војном оркестру. Понесен музиком, уписује музички конзерваторијум, где су професори били задивљени његовим гласом, али их он тада није слушао. Напротив, његов избор уопште се није тицао уметности.

"Уписао сам електротехнички факултет, али математика ми није ишла најбоље и одлучио сам се за другу професију. Иако је свирање хорне било забавно, због повреде зуба, превагнуло је певање."

Према Лакеровим речима, није поседовао велики таленат, али било је ту довољно среће и даровитости, те је тако рано почео да наступа, и изводи и мање и веће певачке деонице још као студент.

Гост Београда прича да живот певача још од студентских дана има своје одређене амплитуде – срећа је промењива и никада нема довољно сигурности. Објашњава да је, на пример, 2005. била веома лоша за његов рад, док је 2006. потпуна супротност – година најбоља у досадашњој каријери, и додаје да су му у повременим студентским финансијским кризама често помагале сестре којих има чак четири.

Лакер нам каже да нема веће разлике између америчке, канадске и европске интерпретације музике, али зато постоји разлика у третирању опера.

– Оперске куће у Канади веће су него у Европи, па сами тим захтевају да имате моћан и раскошан глас. У Европи, са мањим оперским кућама, тражи се већа разноликост певачких гласова. Због тога сам и дошао овде, пошто по природи волим да истражујем.

Поред ретког потенцијала и прелепе боје гласа, критика је често истицала Лакерову изузетну појаву, лепу фигуру, снажну персоналност која је веома важна за сценски наступ… Моцартов Дон Алфонсо, Андреј Челкалов у "Борису Годунову" и Силвано у "Балу под маскама" објашњава да је лепо тело певача веома важно у оним представама у којима се игра, где до изражаја долазе покрети и његове могућности.

– Примећујем да је у Немачкој изглед веома важан, док је у Италији глас још увек на првом месту. Не дајте се преварити, кад је реч о лепоти, стилу, добром изгледу на сцени, шминка може доста да помогне!

Мада, шаљиво додаје, ако добијем улогу због свог доброг изгледа, нећу се бунити. Штавише, биће ми драго због тога, али увек радим на целокупним утиску.

Публику увек интересује и понеки детаљ из приватног живота једне јавне личности. Плавооки баритон за ову прилику открива да није ожењен, али је срећно заљубљен… Поред музике, његова љубав је компјутер који може сатима опчињено да истражује. Као своју страст наводи и политику и актуелна дешавања у свету, а упућен је и у нашу политичку ситуацију. Каже да нас више нема толико у "breaking news", а нада се да ће после ратова, криза, убиства премијера, Србија пронаћи свој пут, и да долазе боља времена.

--------------------------------------------------------------------------

Свуда сам главни даса

Оливје Лакер први пут је у у југоисточној Европи. Упознавање других певача за њега није толико ново и непоновљиво искуство јер је и у Канади већ радио са европским диригентима и уметницима.

– Али разлика је што сам овде први пут у контакту са људима и свуда сам главни даса! На фестивалима је уметник често само један од стотине учесника, а сада је сва пажња усмерена на мене. Три ТВ станице јуче и један интервју јутрос и скоро па сам догађај дана. Искрен да будем – пажња прија.