Ускоро прве „ласте” у Војсци Србије

У једној од хала панчевачке фабрике „Утва”  три авиона склапањем компоненти, као што су труп, крила, електрика и низ других система, добијају коначан изглед. Реч је о „ластама”, двоседим клипним ваздухопловима за обуку, које ће ускоро бити испоручене Војсци Србије. Хале подсећају на апотекарски чисту радионицу, посетиоце са стране изненади колико се ручног рада улаже у стварање авиона. Чак и већи делови од алуминујума су изненађујуће лаки. Стручњаци фабрике су посебно поносни на израду крила специфичне аеродинамике, какво се раније овде није правило.

Директор Д.О.О. „Утва авио-индустрија” Томислав Бјелогрлић, показујући репортерској екипи „Политике” фабрику, каже да је пројекат „Ласта” спасао ову компанију која је 2008. године била пред стечајем. Тада је склопљен уговор са Ираком о производњи 20 „ласта 95Н” које су камионима превожене у Ниш а одатле, расклопљене, транспортним авионом на одредиште.

– У међувремену је Војска Србије наручила 15 „ласта” које се управо производе. Верујемо да ће се појавити и други купци. Фабрика ће ускоро бити 99 одсто у државном власништву. Ако буде разумевања, у смислу да се обнови технологија, могли бисмо се борити да као кооперанти сарађујемо са водећим фирмама из ове области – каже Бјелогрлић.

Он подсећа на искуство „Утве” у производњи компоненти за „ербас”, карго врата за израелске „боинге 747”, па и једног дела (такозвани прстен) за француски свемирски програм – ракету „Аријана”.

Мало је држава у свету које самостално конструишу и производе авионе, а успех је утолико већи ако се зна да Србија, генерално гледано, има проблем са малом производњом. Због покретања производње „ласте” у „Утви” посао је добило 180 радника, тако да их је данас укупно око 350.

Али, осим што је „ласта” од виталног значаја за ову фабрику, она је данас једина нит која повезује садашњост са богатом историјом домаће авиоиндустрије. Осим тога, пружена је прилика домаћим инжењерима да, сучени са изазовом конструисања авиона и усавршавања његових верзија, опробају своје способности.

Војислав Девић, руководилац пројекта „Ласта” и начелник Одељења прорачуна аеродинамике у Војнотехничком институту, истиче да је пројектовање авиона обиман посао у којем учествује низ експерата за разне области. Пројекту „Ласта 95” претходио је пројекат „Ласта 1” који сеже још у време СФРЈ, тачније 1984. годину. Направљен је прототип „ласта 1”, али је све стало због ратова на просторима бивше Југославије и санкција. У међувремену су мењани тактичко-технички захтеви, израђена је документација и модел „ласте 2”, па се на крају појавила „ласта 95” као, практично, нови авион. Склопљено је неколико авиона „ласта 1” нулте серије, али су неки од њих уништени када је НАТО бомбардовао фабрику 24. марта 1999. године, прве ратне ноћи. Пројекат је интензивиран 2004. годинесклапањем коначног уговора са ДОО „Утва АИ” и „Прве петолетке Трстеник – Наменска”. У усавршеном издању „ласта 95 Н” продата је Ирачанима, а назив авиона који ће добити ВС је једноставно – „ласта”.

– Авион је намењен за селекцију, почетну и део основне обуке кадета ВС са елементима фигурног, ноћног, навигацијског, групног и инструменталног летења. Технички смо предвидели и омогућили уградњу наоружања и то митраљеза, авио бомби и ракетних зрна. Урађен је низ побољшања везаних за технологију градње, експлоатационе и финкционалне могућности, као и естетске природе. Пилот кључне податке очитава са два екрана, али на располагању има и класичне инструменте за, како се то каже „повратак кући”, у случају да други откажу – објашњава Девић.

„Ласту” покреће амерички мотор „лајкоминг”, и то у две верзије које авиону дају 300 и 315 КС што је довољно за акробатско летење ваздухоплова који може да издржи одговарајућа оптерећења структуре. Максимална брзина авиона у хоризонталном лету је 320, а највећа дозвољена 390 километара на час, плафон лета је 6.000 метара а у ваздуху може да остане два и по сата. „Ласта” може да полеће и са травнате писте, довољно јој је мање од 300 метара.

– Све у свему, верујемо да ће поменуте особине и приступачна цена у односу на конкуренцију, као и позитивна искуства из Ирака, обезбедити нове наруџбине и тако сачувати традицију конструисања и производње авиона у Србији – каже Девић.