Недеља, 19.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Европа шиша грчке инвеститоре

Европа шиша грчке инвеститоре
Жан-Клод Јункер и Јацек Ростовски: ЕУ још далеко од договора (Фото Ројтерс)

Према извештајима агенција

Брисел, Атина–Уочи кључног самита ЕУ о дужничкој кризи 26. октобра, Берлин је јуче наметнуо Паризу став да инвеститори уплетени у послове на грчком финансијском тржишту (међу њима низ водећих француских банака) морају да се суоче са далеко већим губицима од договорених у јулу .

Министри финансија земаља зоне евра постигли су наиме јуче у Бриселу договор да банке треба да прихвате значајно веће губитке на грчким обвезницама које су купиле, уз процену да губитак може достићи 60 одсто номиналне вредности тих обвезница.

У заједничком саопштењу из Брисела наведено је да се у оквиру свеобухватног спасилачког плана садаразматра и могућниост да Европски фонд за финансијску стабилност (ЕФСФ) буде повећан на 940 милијарди евра, са 440 милијарди евра, договорених у јулу.

Планом је такође предвиђена докапитализација банака, унапређење заједничких механизама управљања у еврозони ијачање интеграције унутар тог монетраног блока.

Одакле ће банке прибавити неопходни новац за сопствену докапитализацију, још међутим није јасно.

Банке се не могу ослањати на новац пореских обвезника како би се докапитализовале, изјавио је јучешведски министар финансија Андерс Борг, уочи серије састанака европских званичника у Бриселу, на којима ће се током викенда расправљати о начинима за јачање европског банкарског система. Брисел настоји да учини банкарски систем на Континенту отпорнијим за случај банкрота Грчке и преношења кризе широм Уније. Званичници указују да је за подстицање банкарског система неопходно близу 100 милијарди евра. Банке које не буду могле да новац прибаве на тржистима, мораће да се окрену националним владама и на крају и Европском фонду за финансијску стабилност (ЕФСФ).

Од европских банака ће се захтевати да повећају основни капитал, тзв. Тиер 1, на девет одсто како би могле да преброде губитке по грчким сувереним обвезницама које имају у свом власништву.

У међувремену, министри финансија еврозоне сагласили су у петак увече да одобре Грчкој спасоносни зајам који би требало да буде дозначен Атини у првој половини идућег месеца, али тек пошто се са тим сложи и Међународни монетарни фонд (ММФ) који треба да обезбеди део тих средства, објављено је јуче у Бриселу.

Грчки министар финансија Евангелос Венизелос поздравио је одлуку о пуштању шесте транше међународног кредита као „значајан и продуктиван корак”.

ЕУ сада планира да постави једно стално тело у Атини које ће надгледати економски опоравак Грчке, објавио је јуче атински дневник „Та Неа”, позивајући се на владине изворе.

Комесар Европске уније (ЕУ) за финансије Оли Рен је у интервјуу за њујоршки „Волстрит џорнал” признао да и даље постоје различита мишљења како повећати капацитет ЕФСФ и да ће о „принципима и кључним параметрима „ морати да буде постигнут споразум током овог викенда. 6ф7

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.