Evropa šiša grčke investitore

Prema izveštajima agencija

Brisel, Atina–Uoči ključnog samita EU o dužničkoj krizi 26. oktobra, Berlin je juče nametnuo Parizu stav da investitori upleteni u poslove na grčkom finansijskom tržištu (među njima niz vodećih francuskih banaka) moraju da se suoče sa daleko većim gubicima od dogovorenih u julu .

Ministri finansija zemalja zone evra postigli su naime juče u Briselu dogovor da banke treba da prihvate značajno veće gubitke na grčkim obveznicama koje su kupile, uz procenu da gubitak može dostići 60 odsto nominalne vrednosti tih obveznica.

U zajedničkom saopštenju iz Brisela navedeno je da se u okviru sveobuhvatnog spasilačkog plana sadarazmatra i mogućniost da Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF) bude povećan na 940 milijardi evra, sa 440 milijardi evra, dogovorenih u julu.

Planom je takođe predviđena dokapitalizacija banaka, unapređenje zajedničkih mehanizama upravljanja u evrozoni ijačanje integracije unutar tog monetranog bloka.

Odakle će banke pribaviti neophodni novac za sopstvenu dokapitalizaciju, još međutim nije jasno.

Banke se ne mogu oslanjati na novac poreskih obveznika kako bi se dokapitalizovale, izjavio je jučešvedski ministar finansija Anders Borg, uoči serije sastanaka evropskih zvaničnika u Briselu, na kojima će se tokom vikenda raspravljati o načinima za jačanje evropskog bankarskog sistema. Brisel nastoji da učini bankarski sistem na Kontinentu otpornijim za slučaj bankrota Grčke i prenošenja krize širom Unije. Zvaničnici ukazuju da je za podsticanje bankarskog sistema neophodno blizu 100 milijardi evra. Banke koje ne budu mogle da novac pribave na tržistima, moraće da se okrenu nacionalnim vladama i na kraju i Evropskom fondu za finansijsku stabilnost (EFSF).

Od evropskih banaka će se zahtevati da povećaju osnovni kapital, tzv. Tier 1, na devet odsto kako bi mogle da prebrode gubitke po grčkim suverenim obveznicama koje imaju u svom vlasništvu.

U međuvremenu, ministri finansija evrozone saglasili su u petak uveče da odobre Grčkoj spasonosni zajam koji bi trebalo da bude doznačen Atini u prvoj polovini idućeg meseca, ali tek pošto se sa tim složi i Međunarodni monetarni fond (MMF) koji treba da obezbedi deo tih sredstva, objavljeno je juče u Briselu.

Grčki ministar finansija Evangelos Venizelos pozdravio je odluku o puštanju šeste tranše međunarodnog kredita kao „značajan i produktivan korak”.

EU sada planira da postavi jedno stalno telo u Atini koje će nadgledati ekonomski oporavak Grčke, objavio je juče atinski dnevnik „Ta Nea”, pozivajući se na vladine izvore.

Komesar Evropske unije (EU) za finansije Oli Ren je u intervjuu za njujorški „Volstrit džornal” priznao da i dalje postoje različita mišljenja kako povećati kapacitet EFSF i da će o „principima i ključnim parametrima „ morati da bude postignut sporazum tokom ovog vikenda. 6f7