Швајцарски шамар ЕУ

Швајцарски бирачи упутили су јуче индиректну, али недвосмислену поруку Бриселу. На јучерашњим изборима за Бундесрат, како се тамошњи парламент зове, већински су дали предност странкама које се противе приступу Алпске конфедерације ЕУ, или га условљавају договором о слободи Берна да (не)прихвати такозване препоруке Брисела, практично обавезујуће одлуке на нивоу ЕУ.  

„Велика тројка (социјалдемократи, слободари и демохришћани) је ,кажњена’, домовини одани су награђени, забележено је у коментарима већине тамошњих медија. Суздржанији аналитичари су указали да су Швајцарци потврдили „не“ Бриселу изречено четири пута у минуле две и по деценије, на четири референдума о приступу ЕУ“.

Према прелиминарним резултатима, саопштеним после затварања бирачких места, странке велике или вечите тројке, које од двадесетих година прошлог века улазе у састав сваке владе, претрпеле су осетне губитке, док је конзервативни лагер центра и десног центра напредовао или, у случају национално конзервативне Народњачке партије, потврдио позиције.

Губици проевропских партија били су очекивани: просечни Швајцарац, окренут рачуници, није заборавио шта антиевропски политичари деценијама понављају: „Постојећи билатерални уговори са чланицама ЕУ гарантују профит, а као пуноправна чланица, Швајцарска би морала да уплаћује средства у фондове ЕУ.“

У табору победника, примећено је окретање бирача традиционалним швајцарским вредностима: Швајцарци, од деведесетих година окренути популизму и национализму, враћају се традицији толеранције страног, али и изолационизму од светских токова. То потврђује и успех странака које су највише напредовале. Грађанско-демократска партија, отцепљена од ултрадесничарске Народњачке странке Кристофа Блохера, безмало је удвостручила број освојених гласова. Њихов програм сличан је програму некадашње матичне партије – уз изузимање мржње према странцима. Тираде мржње и захтеви за протеривање „асоцијалне већине“ странаца, загорчали су сласт победе народњацима: упркос томе што су највише освојили гласова нису остварили циљ, нису прешли „магичну“ границу од 30 одсто бирачке наклоности.

Резултат недељних избора протумачен је као „шамар“ Бриселу, али не и више од тога! Победа антиевропских партија, наиме, неће битније утицати на састав нове владе. Према Споразуму о конкордацији из двадесетих година прошлог века, пет од седам места у влади резервисано је за социјалдемократе (2), слободаре (2) и демохришћане (1). Преостала два министарска места додељују се партијама које освоје највише гласова а нису једна од три поменуте странке. То ће бити Блохерови народњаци и отцепљена Грађанско-демократска партија.